Стручњаци са нестрпљењем очекују резултате првог геофизичког мерења и истраживања трстеничких села. Сељаци обрађујући њиве наилазе на грнчарију, новчиће, оруђе, опеку

ПРВИ пут у историји почело је геофизичко истраживање и мерење трстеничких села. Три атрактивна локалитета у местима Страгари, Богдање и Почековина била су крцата стручњацима који су специјалним уређајима снимали терен како би се прецизно утврдило шта "крију" овдашње богате њиве.

Јер, на основу легенди, штурих историјских извора, путописа и скоро редовних налаза трстеничких паора који су обрађујући оранице наилазили на драгоцености, скоро поуздано може да се утврди да земља прекрива богату историју.

- Одлучили смо се да ове године истражимо неолитско налазиште Шљивик код Страгара, потом антички потез Грабак у Почековини и средњовековни локалитет Ђуровача у Богдању - предочава за "Новости" историчар Јелена Вукчевић, кустос музејске збирке при Народном универзитету. - Често се на овим просторима дешавају случајна открића, уломци грнчарије, новчићи, оруђа, опека.

То је мотивисало и врхунску екипу стручњака са Рударско-геолошког факултета у Београду да се са студентима упусте у претрагу. Када су теренци завршили свој део посла, на матичном Департману за геофизику почело је обрађивање добијених података, а после публикације требало би да почну права археолошка истраживања.

- Једино су Страгари до сада били археолошки истраживани, али су ископавања прекинута деведесетих година због економске кризе - истиче наша саговорница. - Надамо се да ћемо сада добити комплетну геофизику терена на три локалитета и јасан преглед шта се налази испод земље.

За финансирање "пионирског" посла музеју су помогли многобројни донатори, месне заједнице, локална самоуправа, Дом ученика, фирме... Професори и студенти практично волонтерски раде ова, иначе, врло скупа испитивања. У трстеничком музеју се надају да ће њихова богата збирка, довољна за сталну поставку, имати нове експонате.

ЗАГОНЕТКА

СВАКОГ Ђурђевдана верници се окупљају на локалитету Ђуровача у атару Богдања. И свештенство је заинтересовано да сазна чему су у прошлости припадали остаци грађевине која се и данас назире. Месни парох Ненад Настић каже да је то и за локални живаљ енигма, јер се не зна из ког периода потиче неимарски рад.

КНЕГИЊА МИЛИЦА

ТРСТЕНИЧКИ крај је у време кнегиње Милице, у 14. веку, био центар Моравске Србије, а претпоставља се да је управо удовица кнеза Лазара градила систем утврђења који је сасвим неистражен. Ђуровачу код Богдања спомиње и чувени путописац Феликс Каниц.

- Тај локалитет је предвиђен за најкомплекснију обраду - каже проф. др Дејан Вучковић, шеф департмана.

Оранице крију благо | Србија | Novosti.rs