Верујем

 Верујем да ће овај текст бити прилично шокантан, поготово за српске читаоце. Срби који желе да покажу да су већи Срби и од самих себе, уз помоћ неправилног писања речи срБски, уместо срПски, морали би или да знају следеће или да провере следеће, верујем, за Србе истовремено и узнемирујуће и умирујуће чињенице:

Члан Пруске академије наука у Бечу

Вук Стефановић Караџић је на иницијативу латинског цензора Јернеја Копитара унаказио српску фонетику и лингвистику, бацивши тиме неколико десетина хиљада говорних сербанских речи у мрак колективног сећања. Вук је упростио сербанску граматику до непрепознатљивости, тако што је елиминисао 57 фонема из говорног српског језика. Из сербанске заоставштине извукао је најпростију грађу, све под перфидном маском чувања српског наслеђа и традиције од заборава. Направио је, на жалост, управо, супротно. Урадио је исто оно што сада раде амерички сатанисти испод комунистички прецизно депонованог ђубришта неолитске Винче, тражећи српске артефакте, како би могли да их "упросте", слично Вуку.

Древно херувимско, сербанско писмо које је имало 87 знакова Вук је "реформисаном" азбуком свео на свега 30. Сваки глас један знак. Сваки? Захваљујући Вуковој интервенцији многих симболизованих гласова и полугласова више нема у српском језику. Тако је старо светлосно писмо постало ђ'ервилско, односно ново

ђ' евилско. Почетно сербанско писано и говорно наслеђе било је засновано на 32 самогласника. Вук их је свео на свега 5. Одбацио је најзначајније сербанске гутуралне, грлене гласове, избрисао већину глотала, фарингала и увулара и њихове симболе избацио из српског писма. Уз помоћ још једног бечког плаћеника, Вуковог професора Лукијана Мушицког, последњи 87., носећи знак сербанског писма, херувим, ерв или како сатанисти воле да га зову ђерв, дизајнирао је до тада непостојећи симболични знак Ђ. На жалост, оба слична знака Ћ и Ђ означавају и антиматерију и антихриста, по српски речено ђавола и што је најинтересантније слово Ђ и постоји само код Срба.

Митрополит Стефан Стратимировић и Кнез Милош Обреновић покушали су да зауставе Вука у уништавању српског писма, али су, на жалост, спречени на сличан начин на који је касније неутралисан и Митрополит српски Амфилохије Радовић. Ђорђе Поповић, буквални заљубљеник у бркатог и згодног Вука, променио је име и презиме, назвавши себе Ђуро Даничић. Тако је српски Ђорђе заменио самог себе загребачким Ђуром и приближио се ђерву, а презиме Даничић господин Поповић узео је због Вукових бркова, Вуковог дела и звезде Данице. Звезда Даница, Северњача, Вечерњача или Венера најпознатија је по називу Јутарња звезда. Двополни ноћни Бог такође назван Јутарња звезда у историји има још познатије име. Луцифер. Тако је сатанистички глобализам поништио и оне добре стране Вуковог рада. Сербански говор био је изузетно мелодичан, поетичан и божански хармоничан.

Древна сербанска цивилизација, миленијумима смештена крај четири реке, Дунава, Дњепра, Дњестра и Дона и на њиховом ушћу у слатководно Бело језеро, била је глобална носећа културна, научна и уметничка цивилизација. Црно море, које је настало на месту Белог језера, поплавним таласом из Средоземног мора који је и покренуо Велико расејање и сеобу Серба и добило је назив Црно, управо као контрапункт Белом језеру, на исти лингвистички и симболички начин по коме су названи и Либан и Антилибан. Либан је реч која на библијском арамејском језику, којим је говорио Исус Назарећанин, значи - бело. Антилибан ? 

Може ли вода из садашњег заслањеног Црног језера да се пије? Симболика антихристове Јутарње звезде у свему је, па и у томе, изузетно прецизна и једноставна. 

Срби су неолитским, домицилним племенима донели напредну цивилизацију у Винчу, Старчево, Лепенски вир. Серби у расејању су на обалама Дњепра основали Бели Рас, Стару Русију, са првобитном престоницом смештеном у Кијеву. Русија или Расија и данас има српско значење као и Рашка или Раска област. Расија. Расејање. Индија, првобитни Собир или Сабир Сербана, препуна је српских имена и назива. Сви индијски богови и богиње у корену имају српско, односно, сербанско значење. Сви до једног. Сербанска племена донела су најнапреднију цивилизацију и у Јужну Енглеску преко Сорстена, Сорабских стена, односно Стоунхенџа. Огромни делови руске и белоруске територије били су под контролом Срба у расејању. Још један древни Сабор, Сабир или садашњи Сибир носи српски назив. Питагора је чувену теорему преузео из сербанске математике. Питагорина теорема је, лако је доказљиво, две хиљаде година старија од самог Питагоре. Вавилонци су користили и сербанску математику и "Питагорину" теорему две хиљаде година пре нове ере, дакле, две и по хиљаде година пре рођења Грка Питагоре. Сем тога, Грчка је била само део српске територије за време најважнијег српског цара Стефана Уроша Четвртог.

Света гора била је српска територија, све док је сатанистичка Грчка, уз помоћ Турака, није као зеленашку камату преотела од Срба. Алберт Ајнштајн, хазарски Јевреј и осредњи теоријски физичар, украо је све што је могао од своје супруге Српкиње Милеве Марић. Теслу, Пупина и Миланковића, поткрадају и дан данас. Сербани су Божић и Ускрс славили три хиљаде година пре рођења другог материјалног Исуса у Витлејему. Знам како ово звучи, али је, на жалост, потпуно тачно. Уосталом, како је створено, тако је и записано. Писање слова Б уместо П, игнорисањем граматике и палатализације, неће Србима помоћи да прихвате чињеницу да им је теже објаснити да су преварени, него их преварити. Али, сакрални дефетизам никада не напушта две групе људи. Будале и оне који то не знају.

Васко Васовић

Просто је невероватно како је српски народ након Другог светског рата прогутао причу о Дражи као издајнику и сараднику окупатора и Титу као маршалу и хероју рата...

 

       

МОГУЋА НОВА РУБРИКА "ЖБАНДОЛОГИЈЕ" -

Ко је у ствари та Кичма?  Српске жене су кичма српског отпора… Не некакви килави, лажљиви и грамзиви ко зна од куда и како испливали… Мрачни, дволични и од Непоменика тетошени неописиви примерци дегенерације...

   (......)

Nadica Šešum

47 minutes ago

Просто је невероватно како је српски народ након Другог светског рата прогутао причу о Дражи као издајнику и сараднику окупатора и Титу као маршалу и хероју рата.
С једне стране имамо српског официра који је учествовао у свим биткама Балканских и Првог светског рата 1912-1918. Повукао се са војском и народом пешке преко Албаније, био на Крфу, на Солунском фронту итд. Он је из тог рата изашао као један од најодликованијих српских официра и сви су га упамтили као таквог. И сад долазимо до парадокса да један овакав српски официр бива проглашен за ”издајника” и ”сарадника” немачког окупатора против ког се борио и био рањаван итд.
Са друге стране имамо непријатељског аустроугарског војника који се борио у саставу по злу и покољима чувене 42. домобранске ”вражје” дивизије из Загреба, у њеном 25. домобранском пуку. Тај непријатељски војник је од августа 1914. прокрстарио сва главна попришта ратних окршаја у централној Србији—од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца итд. И учествовао је у борбама против наше војске на Церу, Дрини, Гучеву и Мачковом камену и на Колубари и за то добио аустријску сребрну медаљу за храброст итд. И сад одједном он постаје велики борац за слободу нашег народа, маршал итд.

Ми Срби смо луд народ али никада пре нисмо били наивни... И зато опет питамо како је могуће да ми и дан данас гутамо такву причу?
Како је могуће да онај коме знамо и оца и мајку и жену и децу и где је ишао у школу и све и он је данас као некаква мистерија, док у исто време човек о коме не знамо ни ко је, ни шта је, ни одакле је дошао, знамо само његов некакав конспиративни надимак, њега прихватамо као фараона, љубичицу белу и оца свих наших народа и народности? И то траје све ове године?
Као школовани официр са крштеницом, рођен 27. априла 1893, у Ивањици, од оца Мијаила писара Моравичког среза и мајке Смиљане о Дражи се зна све. Од тога да је добио име по мајчином оцу Драгољубу Дражи Петровићу, домаћину рашког села Тисовица, да је имао сестре Милицу и Јелицу, да је Милица умрла од туберкулозе као дете, а Јелица завршила архитектуру на Београдском универзитету, радила у београдској општини и да су је комунисти стрељали 1944, да су му оба родитеља умрли, отац 1896. од туберкулозе а мајка 1901, да је старање о малом Дражи и Јелици преузео стриц ветеринарски мајор Владимир ”Влајко” Михаиловић који их је одгајао у свом дому у Студеничкој улици (данас улица Светозара Марковића) у Београду, да је децу највише пазила Дражина баба по оцу Станица Михаиловић, да су и друга два Дражина стрица Драгомир и Велимир били српски официри и да је четврти Дражин стриц, Тома, радио као управник телеграфа у пошти у Београду, да је Дража у Београду завршио основну школу, завршио прва три разреда Треће мушке гимназије у Његошевој улици а следећа три у Другој београдској гимназији која се налазила на месту данашње зграде Политике, да је ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије у Београду и после шест месеци, 1. марта 1911. године био је унапређен у чин питомца-каплара, а после две године, 1. септембра 1912, у чин питомца-поднаредника, да је у септембру 1912. његова 43. класа Ниже школе војне академије је кренула у рат против Турске, а одмах потом, почетком 1913, и у рат против Бугарске итд. да се након рата рањавања и одликовања 1920. године оженио са Јелицом Лазаревић, ћерком пуковника Јеврема Бранковића која је претходно била удата за професора књижевности Радивоја Лазаревића који умире од тифуса 1915, да их је упознао Јелицин рођени брат и Дражин најбољи друг из 43. класе Ниже школе војне академије Боривоје–Бора Бранковић и да су Дража и Јелица изродили четворо деце: синове Бранка 1921, Љубивоја 1922. и Војислава 1924. и ћерку Гордану 1927, да је службовао и Скопљу, Сарајеву, да је као најбољи официр послат у Француску на специјализацију, да је службовао као војни аташе Краљевине Југославије у Софији и Прагу, да је имао кућу у Брегалничкој улици у Београду и башту са најукуснијим трешњама које су брала комшијска деца (међу којима и легендарни српски певач Цуне Гојковић), да је лепо певао и био члан хора Прво београдско певачко друштво итд.
А у грађанском рату, који је избио у сред немачке окупације, Дража је имао против себе аустроугарског каплара Јосипа Броза о коме практично ништа поуздано не знамо. Не знамо ни да ли је то прави Јосип Броз који је по сведочењима изгубио прст за стругом као машинбраварски помоћник, за њега је везано петнаест датума рођења и шеснаест верзија о избору за генералног секретара ЦК КПЈ. Ни до данас није поуздано утврђено ни када је постао члан КПЈ, ни ко га је у чланство примио, нити ко га је препоручио. Не знамо ни како је од заробљеника на руском фронту постао учесник комунистичке револуције. Ни коју је праву улогу одиграо у Шпанском грађанском рату, ни шта је радио за време стаљинистичких чистки у московском хотелу Лукс. Не знамо ни колико је бракова имао, ни колико тачно деце, ни где је све живео и шта је радио. Не знамо ни иза колико се лажних имена скривао, ни откуд машинбраварски помоћник свира клавир, ни ко су му браћа и сестре и откуд његов брат Мартин који живи у околини Будимпеште, ни какав је то акценат којим је говорио и како се као једини комуниста тајно састаје са папом у сред рата у Ватикану итд. ни многе друге појединости везане за његов прави идентитет. Једино што поуздано знамо јесте његов ратни пут из докумената аустроугарске војске и то да је био ђак понављач.
О овом парадоксу може доста да се пише али је најтужније то што и поред свега наратив о мистериозном Дражи издајнику и Титу великом хероју и маршалу и дан данас опстаје!

Обрада фотографије и идејно решење:
Дејан Петковић и Једна је Србија
https://www.facebook.com/dejan.petkovic.9849

Ваша подршка нам је битна.
Група "Једна је Србија"
https://www.facebook.com/groups/161716352075111/?ref=..
------------------------------------------------------------------------------
ПОЗОВИТЕ ВАШУ РОДБИНУ И ПРИЈАТЕЉЕ ДА НАС ПРАТЕ! Сваком вашом поделом чланка групе и странице "Једна је Србија", помажете нашој заједничкој борби и циљу. А то је буђење Срба. Помажете очување наше историје, и српског језика. Обнављамо употребу нашег, ћириличног писма и српске културе. Чувамо заједнички нашу традицију и обичаје.Тако се бранимо од заборава!

Хвала вам!
Једна је Србија !

 

............>>>>>>>