Бивши BALKAN ORIENT Press
ПоРтАл
Сазвежђе З
недеља, 14. октобар 2018.
понедељак, 8. октобар 2018.
НА ПРОСЛАВИ 50. ГОДИШЊИЦЕ ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ У БИРМИНГЕМУ
КРАЉЕВСКИ ПАР НА ПРОСЛАВИ 50. ГОДИШЊИЦЕ ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ У БИРМИНГЕМУ. - Бирмингем, Велика Британија, 7. октобар 2018. године - Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у пратњи Принцезе Катарине (кћерке Принца Томислава) заједно са Патријархом српским Иринејом присуствовали су прослави пола века од освећења Цркве Светог Кнеза Лазара у Бирмингему, за коју је камен темељац поставио Њ.К.В. Престолонаследник Александар 1968. године.
„Моја супруга и ја веома смо срећни што смо данас са вама у Бирмингему, у цркви Светог Кнеза Лазара, која представља делић Србије на тлу Енглеске. Данас прослављамо пет деценија цркве Лазарице, прве српске православне цркве подигнуте у Великој Британији. Српској заједници није било нимало лако да сазида ову прелепу цркву, у туђој земљи, у то време. Сетимо се зато данас свих оних који су својим огромним трудом помогли изградњу Лазарице. Наш народ се и данас бори са великим изазовима. Учинимо зато све да нашим потомцима оставимо бар исто онолико колико су нама оставили наши преци. Учинимо све да им обезбедимо срећну будућност. Од срца вам честитам педесету годишњицу Лазарице“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Лазарица је прва српска православна црква изграђена у Великој Британији, која се често описује као скривени драгуљ у Бирмингему. Позната је по раскошно осликаним фрескама које приказују православне светитеље и библијске сцене. Лазарица, која се налази у предграђу Борнвил, и даље представља главну тачку окупљања успешне српске заједнице. Сви су добродошли.
Црква је јединствен пример, у Британији, Моравског стила из 14. века. Посвећена је Светом Кнезу Лазару, а део његових моштију налази се у темељима цркве. Мермер за под и зидове, стубови од пешчара, ораховина окована бакром, полијелеј и још много тога, донето је из Србије и има симболичну везу са тамошњим светим местима. Архитекта је био Србин, др Драгомир Тадић, у сарадњи са г-дином С. Ј. Клевером, главним архитектом Борнвил Вилиџ Траста.
Копије најпознатијих фресака у Србији, које покривају зидове цркве, осликао је српски уметник Душан Михајловић. Те дивне фреске су оно што очара све посетиоце када по први пут уђу у цркву.
Лазарица је доказ и подсећање на снагу и моћ вере. Они који су дошли у Британију после Другог светског рата, који су изгубили сву своју овоземаљску имовину, пријатеље, породице, отаџбину и младост, донели су са собом веру и потребу да прате пример Исуса Христа, Светог Саве и Светог Кнеза Лазара. Ова црква је њихово завештање.
четвртак, 13. септембар 2018.
петак, 7. септембар 2018.
среда, 5. септембар 2018.
Vinča, praistorijska metropola-1. deo
Reportaža o izložbi "Vinča, praistorijska metropola", snimljena 01.12.2008. u galeriji SANU u Beogradu. Autor Aleksandar Rapić.
четвртак, 30. август 2018.
Zaron na dno Crvenog jezera
Priča iz Hrvatske Tomislava Cvitkovića. U većini sportova granice rekorda se s godinama pomiču, u nekim se i pravila mijenjaju, ali dimenzije igrališta uglavnom ostaju iste. U Imotskom je naša ekipa svjedočila poduhvatu s mnogo nepoznanica, a glavna je bila - koliko je uopće duboko Crveno jezero. Bila je to speleoronilačka avantura kakva se ne viđa svaki dan.
уторак, 28. август 2018.
понедељак, 27. август 2018.
INTERVJU: Jugoslav Petrušić - Srbiju čekaju teška vremena, zato moramo d...
ИНТЕРВЈУ: Југослав Петрушић – Србију чекају тешка времена, зато морамо да будемо јаки! (видео) 26. августа 2018. - Гост емисије „Интервју“ био је господин Југослав Петрушић Доминик, српско-француски агент и контраобавештајац. Бивши припадник Легије странаца и Француске војно-обавештајне службе. Човек који је у рукама држао највеће тајне света, учествовао на бројним ратиштима и познавао најутицајније људе у Европи. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. -
Интервју је снимљен 18.08.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Теша Тешановић. - BALKAN INFO – Zvanični kanal
недеља, 19. август 2018.
четвртак, 1. фебруар 2018.
недеља, 28. јануар 2018.
О ПИЈАВИЦИ ЉУБАВИ / БелаТукадруз
УМЕСТО ЕПИЛОГА
 |
| Подлога: ледени хијероглифи. Део фотографије Branke Vedder (Шведска, јануар 2018) |
Воз
јури према Београду. Сад знам да, Ј. Б, нећу више видети никад.Зашто
све ово пишем? Коме? Мртвима? Зар је могуће писати мртвима, осим у
неком кошмарном сну? * А ви, тугаљива искуства растанка, докле ћете опседати
моје биће као жалостиви мирис руже
решеткаста врата гробнице?
Зар то што с поносом и сетом зовемо
љубав, - зар то није завршено? Зар и даље
неумитно цури, ко зној у валцеру?
Расплакаћу
вас, присећајући се јучерашњег миља
(24.мај 1978.) У Загребу.
Не знам шта ме довело пред врата дома Ј. Б. После свега.
Чист
немир срца? Или она пруга крај нашег села, поток и пијавице (пијавице
љубави)? Прича коју треба да испричам, већ је испричана.
Негде другде. Неком другом. Под другим
именом.
Ту
поетику је дефинисао описно Сен –Џон Перс, налажући
Поезији, да прати у корак
једну приповест у част Мора.
Неки
вакуум се отворио у мени,као прозор
загушљивог купеа.
Расла је нека неописива туга у мени као брзина
брзог воза.
Расло
је у мени нешто што сам одавно носио у дну срца, све ово, као
мрезга. Ја сам понео бреме искушења и одаћу почаст
Искушењу.
Средићу овај запис некако, ништа не прећуткујући.
Дошао
је трен да кажем последњу реч о јуче. Јуче већ траје
Три пуне године! Јуче је мене понело као море,
са свим својим
Силама,
струјама и чудовиштима. И с веће, и свеће висине
Видим
га још ширим, него што уствари јесте. Очај што прелази
У зеленило
већ васпоставља елегију сутона, задарски инферно.
Из
мора излећу рибе и лете као галебови крилатим путем,
Којима
је летела и она за којом жудех пуне три године!
Тада
се образовао тај вакуум, у мени, у којем је вакуминизирано - ишчекивање,
хлеб,осмех, нада, путовање фериботом, Крик
галебова. Дубровник. Бока Которска. Ријека
Црнојевића.
Јуче
је онај што сањари сред пене морске требало да
лупи
По њушци
то јуче и ту јучерашњицу. Кажем да Ј. Б.
није ни
Хтела
ни умела да свој ланац покида у шталама
неба!
Читава
њена породица – отац, мати, сестра – су под образинама.
Под
маском је и све оно што ми је прећутала. Збогом: Ј.Б.!
Те
речи које сам избегавао, једини су излаз. Да ту енергију
(разочарења,
што свезује) претворим у
смешну епизоду.
Јер
г-ђица је била везана уз планове и рачун свога оца
Као
ждребе уз руду на колима. Заражена колебањем, а не
Неком
полном инфекцијом, не. Дволична, брбљива
и нестална
Као
ноћних лептирова лет. Дресирана, као
ждребе, уз руду.
Призивам
једно пролеће, испуњено неизрецивом чежњом,
Чапљанима крај Скадарског језера, војничком чежњом,
И котарицом
једне задарске девојке на марини коју
сам
срео сасвим случајно, у којој нема поморанџи и
мандарина,
у којој дрема прави поскок донет из
Книна.
Ех,
колико сам као мало дете сањао о помирењу
На свим
мојим љубавним постељама!
Сећам
се: лежах као војник надомак Цијевне
По мрљама
слезасте ноћи, и неба боје индига.
Бунцах.
Бунцах!
Путујући
брзим возовима у Загреб. Кроз пустош
Закаснелих
снегова равнице. Јуче: сан, мора!
Али
сад мора да се опростим са свим: са слепим
сокаком.
Јуче. Сад се враћам назад, у Београд,
Добивши
сатисфакцију која ме је поразила.
Збогом.
Више не морам да ти кажем ко си.
Сви
схвате на крају ко су и шта су починили,
Јер
Бог сваком напослетку уместо писма и пресуде
пошаље
свог изасланика, кога не
препознамо одмах...
Воз јури према Београду. Сад знам да, Ј. Б, нећу више видети никад...
 |
| Широк хоризонт леда и празнине. Фотографиј Branke Vedder (Шведска, јануар 2018) |
___________
* Ови су редови записани крајем јуна месеца 1978. године, на маргинама првих пет страница књиге Сен-Џон Перса МОРЕКАЗИ (Београд, Просвета, 1966) , вероватно или у једном београдском самачком хотелу, или на селу (у Мишљеновцу, где сам проводио летње ферије). Нашао сам их недавно, тражећи Микеланђелове Сонете,које сам негде био затурио,као и књигу овог француског песника, коју нисам читао - као неки моји пријатељи,и из завичаја и из Београда, са одушевљењем. Не... Ова "песма" тумачи саму себе, и вероватно да је не бих никада ни преписао, ни учинио доступним читаоцима, да није било, као што рекох, случаја комедијанта. (крајем јануара - почетком фебруара 2018 ).
четвртак, 25. јануар 2018.
ЧИТАВ ЈЕДАН КРУГ
БУЧУМЕТ.Једна успомена на село Шолетове и Мирине мајке. (Док је "Цана" лежала у Лесковачкој болници.)
Чудан је овај живот, чудан свет. Понекад ме походе мртви, понеки мртви наиђу, и учине нешто што не разумем. Али овде много тога разумем - нарочито пејсаж и ове скромне куће Јуњака, ја - Северац. Потомак Хиперборејаца. Ти обични људи тамо на југу Србије, нису нешто што идеализујем. Не. Упознавао сам их кроз сусрете годинама. Прихватили су ме јер су волели Ш. М. Сањам да се једног дана створи једна коалиција - Североисток . Југоисток (наравно српски)... Ако не чује ова гнерација, чуће следећа, јер нема другог пута, осим љубави и борбе, братства и мобарске традиције!
Чудан је овај живот, чудан свет. Понекад ме походе мртви, понеки мртви наиђу, и учине нешто што не разумем. Али овде много тога разумем - нарочито пејсаж и ове скромне куће Јуњака, ја - Северац. Потомак Хиперборејаца. Ти обични људи тамо на југу Србије, нису нешто што идеализујем. Не. Упознавао сам их кроз сусрете годинама. Прихватили су ме јер су волели Ш. М. Сањам да се једног дана створи једна коалиција - Североисток . Југоисток (наравно српски)... Ако не чује ова гнерација, чуће следећа, јер нема другог пута, осим љубави и борбе, братства и мобарске традиције!
среда, 24. јануар 2018.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
