Афоризми Нинуса Несторовића

- Расипници почетком месеца све паре потроше на храну. Зато после и гладују!
- Штеточине су нам све уништиле. Осим њива.
- Кренули смо у бољу будућност ненаоружани. Нећемо далеко стићи.
- Министарска фотеља је права ствар. Седнеш и уживаш!
- Памет нам се разбежала по свету, а овде су остали само најјачи и најхрабрији. Србија је одувек била земља хероја!
- Председник се народу обратио на српском, мада је то могао да уради и на енглеском. И овако га нико ништа није разумео!
- Нико нам није наметнуо у шта ћемо да верујемо и ком ћемо Богу да се молимо. Сами смо га изабрали!
- Када видим за шта сам живот дао, дође ми да се обесим!
- Истина неће да се дружи са нама. Нашла је она себи боље друштво.
- Када држава пљачка народ, коме треба пријавити крађу?
- Историју смо писали крвљу. Ако нисте гадљиви, прочитајте је!
- Партизани су фашизам осудили на смрт. Ни слобода није ништа боље прошла!
- Разбојници нас пресрећу и пљачкају по парковима и мрачним улицама града. Фини људи то не раде. Они краду из фотеље!
- Тек када изађу на европску сцену видимо колико су наши клубови слаби, али су нам зато навијачи много јаки. Газе све редом!
- Много нас је. Мало је једна истина за све нас!
- Улепшајте истину. Нећете је ваљда такву извести пред народ?!
- Имамо одличну позицију за следећи рат. Најдубље смо се укопали од свих!
- Стварност нам је лоша. Док се не поправи, прекинућмо сваки контакт са њом.

НИНУС НЕСТОРОВИЋ

Нинус Несторовић, сатиричар рођен 1965. године у Смедеревској Паланци.

Објавио је четири књиге афоризама :

ИЗГУЖВАНЕ МИСЛИ,
СИЗИФЕ, СРБИНЕ! ,
НЕРАСКИДИВА ВЕЗА
ВОЈНА ТАЈНА

Приредио Антологију новосадског афоризма:

ПЕЧАТ ВРЕМЕНА

Добитник је више значајних награда:

ВИБ-ове (2000.),
ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ на Меđународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу,
Две прве и једне друге награде на ЧИВИЈАДИ у Шапцу,
награде за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду...
„Димитрије Фрушић“ – коју додељује Друштво новинара Војводине (2008.)

Члан је ДКВ, где је и председник секције хумориста и сатиричара.Живи у Новом Саду, а ради у Управи царина на Новом Београду као новинар у листу „Цариник“.

Предговор књизи критика о поезији М. Тодоровића

Душан Стојковић

И ТАМНО И ДУБОКО

Српска поезија и више је него земља чудновата. У њој су до неба уздизани песници који то ни по чему не заслужују, а на далеке маргине потиснути они који битну и врхунску поезију стварају. Иако се с времена на време, и веома често, пожели неки критичар који ће челичном метлом раскрчити и прочистити мемљиве ходнике у којима поезија једва може да дише, такав се не јавља. И не само зато што је време великих критичара – могуће – заувек прошло. Ситуација је много сложенија и болест је много тежа. Најпре, сами песни-ци се међусобно не читају

Нови веб сајт Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ посвећен рукописним заоставштинама српских писаца

Током лета 2009. Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је покренуло сајт (уз подршку Googla) ЗАОСТАВШТИНА (http://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna )

на коме је објављена занимљива иницијатива за очување рукописних заоставштина српских писаца који нису више међу живима, које неретко завршавају у контејнерима за смеће, на жалост! Ових дана је публикован део рукописне заоставштине Филипа Сенковића под насловом НЕОБИЧАН СУСРЕТ. Дупљајска колица. Повратак мртвих. То је безмало читав један сонетни венац, песника који је остао апсолутно непознат за живота. Како незванично сазнајемо, ЗАВЕТИНЕ припремају да објаве и делове рукописних заоставштина других српских писаца, које су сачуване, пуким стицајем околности, а које су далеко од очију књижевне јавности. Пројекат ове врсте је свакако вредан пажње и материјалне подршке. ЗАВЕТИНЕ то сада чине о свом руву и круву.

Овакви подухвати обогаћују и чувају једну културу и књижевност.

О песнику Н. Деветаку / Мирослав Тодоровић

Небојша Деветак: Узалуд Тражећи, СКД Просвејата, Загреб, 2008.

Својим песничким делом Небојша Деветак потврђује Рилкеову тезу да су стихови искуства. Јер „да би човек написао један једини стих, он мора да види многе градове, људе и ствари...мора умети да се у мислима да се у мислима врати на путеве по непознатим областима ..и када све то постане крв, поглед и покрет без имена и кад се сећања не могу разликовати од нас самих онда се може десити да у најређем тренутку из њих самих пробије и избије прва реч

ПОТЕМКИНОВА СЕЛА

9.
Шесдесетогодишњак сам. Свашта сам претурио у животу преко главе и свачега сам се нагледао. Не један мој вршњак успео је да објави сабрана или изабрана дела о трошку народа. Ја сам своја једва објавио, и то први пут као пилот издање, а други пут као дигитално непрофитно издање – о с в о м т р о ш к у! (Као Настасијевић, или као Бора Станковић Нечисту крв некада. Ја признајем да сам неуспешан писац, и знам да нисам једини. Исто тако, врло добро знам, да се сав тај наш тзв. данашњи књижевни успех своди на нешто незнатно, тужно, бирократски кочоперно, на нешто што може стати у једну кутију за ципеле испод ормана или кревета. Ја знам да ће све то покрити дебеле наслаге прашине. Јер сви ти књижевни успеси стечени овде на Балкану у другој половини 20. века морају проћи то стање таложења прашине. Доиста, то је видљиво у библиотекама! То је видљиво и тамо где се рециклирају тиражи тзв. тиражних писаца по укусу неколико умишљених и амбициозних универзитетских професора – промашених уредника! Предлажем да проверите, ако не верујете: довољно је да дела тих тзв. успешних наших писаца оставите било где на отвореном месту, у соби или напољу, па ћете се брзо уверити како ће их прашина нападати...
Било би добро да овде има успеха макар у било чему, у поезији, прози, у организованости друштва. Али мени се чини да је овде најуспешнији најгори неуспех, који је у знаку Нуле. Ако још увек нисмо стигли до броја Један, то значи, како би Шејка рекао, да не можемо ићи надаље, тј. да нема квалитативне промене. А када отворите тзв. културне додатке српских високотиражних дневника, тамо вас запљусне вампирска фотогеничност генија, који вас лецну својим месарским и парохијским изгледом. Ко су ти људи који покушавају да буду паметни, оригинални, отмени?... Ех, новајлије у свему, манипулатори и манипулисани, знате ли да отменост служи човеку који је има да би сакрио своју величину? А величина није сама себи циљ, већ средство да се постигне ништавило. Јер и ништавило је речитије и делотворније од онога у шта већ пола века покушавају да нас убеде као у успех.
Ако су Рембо, Кафка и Настасијевић људи очитог и непорецивог неуспеха, можете ли замислити, ако се поштено и дубље удубите, где су ови данашњи дигнути високо, као паунови ноћу, у највише крошње столетних дудова? Не дај боже да се стушти нека олујина, невреме, све би то љоснуло у трену и разбило се у парампарчад. Јер тај наметнути успех нема крила, као паунови....

25. септембар Београд Мирослав Лукић

Цео текст можете прочитати и преузети на следећој интернет адреси

http://sites.google.com/site/orkestarsuz/knizevna-filoksera

Књижевне новине, број 1169, септембар 2009.

Управо је изашао септембарски број Књижевних новина који доноси поезију, прозу, критику. Лист објављује поезију учесника Београдског сусрета писаца, Запис о Паулу Винсу, Три знамења Русије: Љермонтов, Толстој, Чехов, сећање на Милену Павловић-БАРИЛИ (Д. Вујков), вести о књижевном сусрету у УКС посвећеном досадашњим добитницима "Карађорђеве повеље", о новим члановима УКС, итд. Оптужујем М.Ј. Вишњића, Јагње Угљеше Рајчевића, Чекаоницу С.Р. Петковић,Зелена ноћ Аделе Здравка Јефтимова, Селма, Огуст и Бергман Д. Диковић-Ћургуз. Поезију објављују у овом броју: Милисав Миленковић, Б. Милановић, Мирослав Лукић, Алекс Сковром и Робин Роуленд (Аутрачија), Ренцо Рики (Италија, превод Д. Мраовић), Манојле Гавриловић и др. Велики део листа посвећен је књижевној критици (Зоран М. Мандић, Мирослав Тодоровић, Олга Стојановић, Војислав Бубања и др.) КН објављују и Апел С. Игњатовића, односно часописа Савременик плус, који вреди погледати...И низ других новости...
Главни и одговорни уредник Мићо Цвијетић