УМЕСТО ЕПИЛОГА
 |
| Подлога: ледени хијероглифи. Део фотографије Branke Vedder (Шведска, јануар 2018) |
Воз
јури према Београду. Сад знам да, Ј. Б, нећу више видети никад.Зашто
све ово пишем? Коме? Мртвима? Зар је могуће писати мртвима, осим у
неком кошмарном сну? * А ви, тугаљива искуства растанка, докле ћете опседати
моје биће као жалостиви мирис руже
решеткаста врата гробнице?
Зар то што с поносом и сетом зовемо
љубав, - зар то није завршено? Зар и даље
неумитно цури, ко зној у валцеру?
Расплакаћу
вас, присећајући се јучерашњег миља
(24.мај 1978.) У Загребу.
Не знам шта ме довело пред врата дома Ј. Б. После свега.
Чист
немир срца? Или она пруга крај нашег села, поток и пијавице (пијавице
љубави)? Прича коју треба да испричам, већ је испричана.
Негде другде. Неком другом. Под другим
именом.
Ту
поетику је дефинисао описно Сен –Џон Перс, налажући
Поезији, да прати у корак
једну приповест у част Мора.
Неки
вакуум се отворио у мени,као прозор
загушљивог купеа.
Расла је нека неописива туга у мени као брзина
брзог воза.
Расло
је у мени нешто што сам одавно носио у дну срца, све ово, као
мрезга. Ја сам понео бреме искушења и одаћу почаст
Искушењу.
Средићу овај запис некако, ништа не прећуткујући.
Дошао
је трен да кажем последњу реч о јуче. Јуче већ траје
Три пуне године! Јуче је мене понело као море,
са свим својим
Силама,
струјама и чудовиштима. И с веће, и свеће висине
Видим
га још ширим, него што уствари јесте. Очај што прелази
У зеленило
већ васпоставља елегију сутона, задарски инферно.
Из
мора излећу рибе и лете као галебови крилатим путем,
Којима
је летела и она за којом жудех пуне три године!
Тада
се образовао тај вакуум, у мени, у којем је вакуминизирано - ишчекивање,
хлеб,осмех, нада, путовање фериботом, Крик
галебова. Дубровник. Бока Которска. Ријека
Црнојевића.
Јуче
је онај што сањари сред пене морске требало да
лупи
По њушци
то јуче и ту јучерашњицу. Кажем да Ј. Б.
није ни
Хтела
ни умела да свој ланац покида у шталама
неба!
Читава
њена породица – отац, мати, сестра – су под образинама.
Под
маском је и све оно што ми је прећутала. Збогом: Ј.Б.!
Те
речи које сам избегавао, једини су излаз. Да ту енергију
(разочарења,
што свезује) претворим у
смешну епизоду.
Јер
г-ђица је била везана уз планове и рачун свога оца
Као
ждребе уз руду на колима. Заражена колебањем, а не
Неком
полном инфекцијом, не. Дволична, брбљива
и нестална
Као
ноћних лептирова лет. Дресирана, као
ждребе, уз руду.
Призивам
једно пролеће, испуњено неизрецивом чежњом,
Чапљанима крај Скадарског језера, војничком чежњом,
И котарицом
једне задарске девојке на марини коју
сам
срео сасвим случајно, у којој нема поморанџи и
мандарина,
у којој дрема прави поскок донет из
Книна.
Ех,
колико сам као мало дете сањао о помирењу
На свим
мојим љубавним постељама!
Сећам
се: лежах као војник надомак Цијевне
По мрљама
слезасте ноћи, и неба боје индига.
Бунцах.
Бунцах!
Путујући
брзим возовима у Загреб. Кроз пустош
Закаснелих
снегова равнице. Јуче: сан, мора!
Али
сад мора да се опростим са свим: са слепим
сокаком.
Јуче. Сад се враћам назад, у Београд,
Добивши
сатисфакцију која ме је поразила.
Збогом.
Више не морам да ти кажем ко си.
Сви
схвате на крају ко су и шта су починили,
Јер
Бог сваком напослетку уместо писма и пресуде
пошаље
свог изасланика, кога не
препознамо одмах...
Воз јури према Београду. Сад знам да, Ј. Б, нећу више видети никад...
 |
| Широк хоризонт леда и празнине. Фотографиј Branke Vedder (Шведска, јануар 2018) |
___________
* Ови су редови записани крајем јуна месеца 1978. године, на маргинама првих пет страница књиге Сен-Џон Перса МОРЕКАЗИ (Београд, Просвета, 1966) , вероватно или у једном београдском самачком хотелу, или на селу (у Мишљеновцу, где сам проводио летње ферије). Нашао сам их недавно, тражећи Микеланђелове Сонете,које сам негде био затурио,као и књигу овог француског песника, коју нисам читао - као неки моји пријатељи,и из завичаја и из Београда, са одушевљењем. Не... Ова "песма" тумачи саму себе, и вероватно да је не бих никада ни преписао, ни учинио доступним читаоцима, да није било, као што рекох, случаја комедијанта. (крајем јануара - почетком фебруара 2018 ).
