СРОДНЕ ВЕСТИ

          БРОЈ избеглица које су од почетка године изразиле намеру да траже азил у Србији јуче је достигао 92.677. Очекује се да ће до краја недеље бројка премашити 100.000, а према речима републичког комесара за избеглице и мигранте Владимира Цуцића, нико од тих људи није ушао у азилну процедуру. Сви су врло брзо, за дан-два, напустили Србију. 
          До сада је дневно у нашу земљу улазило између 1.500 и 2.000 људи, а процене Комесаријата за избеглице су да ће их у наредном периоду улазити и до 3.000. Зато је у оквиру Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања направљен План за миграције, који је од нас додатно тражила Европска комисија, а у контексту преговора за отварање поглавља 24. Он ће, каже државни секретар овог министарства, Ненад Иванишевић, бити представљен јавности пошто га усвоје Радна група и Влада.
          У међувремену, из УНХЦР најављују да се нови избеглички таласи тек спремају, а главна рута њиховог кретања више није "медитеранска", већ "балканска". Она је од половине јуна доминантна због великог броја људи који су се удавили не докопавши се обала Италије и Шпаније. На "балканској рути" кључни правац је Грчка - Македонија - Србија - Мађарска, којим иде 90 одсто избеглица. Врло мало миграната, не више од девет одсто, креће се из Турске, преко Бугарске и Румуније, али одатле опет улазе у Србију.
          - Правац преко Србије је за њих најлакши, најбезбеднији и најјефтинији - каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. - Из Турске је у Бугарску много теже ући јер је контрола гора него у Грчкој. Осим тога, ни Бугарска, ни Румунија нису пуноправне чланице "шенгена", па постоји контрола између ових земаља. Природни пут преко планина је теже проходан.
          Дакле, мигранти би морали да прођу много више граница, уз више пара и више тешкоћа, укључујући и грубу бугарску полицију, када би изабрали овај правац. Такође, ако би били ухваћени у Бугарској, ту би им били узети отисци прстију као у првој земљи у коју су ушли унутар "зидина" ЕУ. Значи, уколико би били одбијени у западној Европи за азил, вратили би их у Бугарску, а нико од њих то не жели. Много им је драже да Мађарска буде прва земља ЕУ у коју су ушли, и да у њу евентуално буду враћени, јер ће одатле лакше назад, у Немачку или Шведску.
          Из истих разлога мигранти не иду ни из Србије у Хрватску. Осим што преко Хрватске такође имају да пређу више граница до "слободе", они не желе да буду враћени ни у ову земљу.
          - Када се докопају Мађарске, лако путују даље јер више нема граница - напомиње Ђуровић. - Чак и када их мађарски граничари ухвате пре него што уђу у ову земљу, па их врате у Србију из које су дошли, они траже нове путеве и журе опет пут Мађарске. Чак 90 одсто Сиријаца успе да добије азил у Немачкој и Шведској, и зато су ово за њих обећане земље.
          ОТВОРЕН ИНФО-ЦЕНТАРКао један од првих одговора на појачан прилив азиланата, у Београду је јуче отворен Инфо-центар за азил, у којем ће мигранти моћи да добију информације о центрима за азил, правну и психосоцијалну помоћ, да користе компјутере и бежични интернет. Инфо-центар је отворен у Немањиној улици, у близини аутобуске и железничке станице, а отворила га је Општина Савски венац, уз помоћ невладиних организација.
          Одлуком Европског суда за људска права, Грчка је већ неко време несигурна земља, што значи да упркос томе што се први отисци прста већини избеглица узму у Грчкој, нико у њу не може бити враћен јер се тамо крше избегличка и људска права. Као што су "Новости" већ писале, од петка је и Македонија несигурна, према извештају УНХЦР-а. Шта то конкретно значи за нас?
          - У азилном поступку који би Србија евентуално спровела за тражиоце азила, она не би могла да врати никога у Македонију, јер се у њој такође крше избегличка права. И пре инцидента на граници, до јуна у овој земљи није било могуће затражити азил, малолетну децу без пратње, труднице и мајке са малом децом затварали су у озлоглашени затвор "Газибабе". Од јуна се ситуација нешто поправила, али је уследио инцидент на граници - објашњава Ђуровић.
          Али, зато се дешавало да Мађари врате нама оне које ухвате у пограничном појасу или који су ушли у земљу, а нису тражили азил. Ово ће се дешавати и даље. Могуће је и да сви којима западне земље одбију захтев за азил буду депортовани назад у Мађарску, пошто су ту дали отиске прстију. Теоретски, ако Мађари докажу да су они ушли преко Србије, могли би такође да их врате нама. Такви би, међутим, као и до сада, код нас били само гоњени у прекршајном поступку због илегалног преласка границе. Сви они покушали би опет преко Мађарске да се докопају ЕУ.
          У овој ситуацији Србија себи не може да дозволи "луксуз" да се понаша као Мађарска, Грчка или Бугарска, јер би сваки инцидент попут овог, македонског, нама затворио врата за најављене преговоре о поглављу 24.
          Иначе, према речима комесара за избеглице Владимира Цуцића, талас избеглица из Сирије, Ирака, Авганистана и других држава који је током викенда стигао у Прешево, требало би до среде увече да напусти Србију.