Kuja sa dve noge uspeva da bude divna mama!

ZA životinje je karakteristično da, iako uzgube neki od
ekstremiteta, prihvataju svoj invaliditet, nastavljaju da žive i raduju
se kao da im se ništa nije dogodilo. Takva je i Ši Bao, kujica koja ima
samo prednje noge, ali joj to ne smeta da bude divna majka i da predano
brine o četiri šteneta.

01. mart 2014.

Ši Bao je lutalica koja živi u Kouguan Datongu, u provinciji Šansi, na severu Kine. Ime je dobila po vlasniku koji se odselio, a nije želeo da je povede sa sobom. Kako piše Dejli Mejl, glas
o njoj se pročuo pre dve godine, kada je, posle udara voza, izgubila
zadnje noge. Posle oporavka nastavila je da živi normalno, a pre nekoliko nedelja se u blizini železničke stanice okotila, donevši na svet četiri zdrava šteneta.
Mališani Ši Bao već su živahni i nemirni, pa dvonoga kujica sa puno ljubavi, balansirajući
na prednjim nogama, ne samo da ih čuva, već ih i izvodi u šetnju. Mala
pseća porodica privlači pažnju putnika, koji uživaju u njihovo šetnji i igri.
Kina ima oko 130 miliona pasa lutalica, a mnogi su žrtve rastuće urbanizacije i nažalost njihov broj se svakodnevno povećava. Milioni ljudi sele se u visoke zgrade, u stanove koji su mali i u kojima nema uslova za čuvanje ljubimca, pogotovo većih pasa, pa ih puštaju na ulicu. I tu tek počinje težak život za mnoge pse.
Država sponzoriše kampanje istrebljenja pasa na ulicama, a česte su i zloupotrebe lutalica od strane pripadnika javnosti.
Napuštene životinje umiru od gladi, ili bolesti, a često završe i umirući u najstrašnijim mukama - zarobljeni od ljudi koji ih hvataju i  ubijaju zbog mesa.


I ovo je majka - hrabrost: Kuja sa dve noge uspeva da bude divna mama! | Ljubimci | Novosti.rs

Књижевни магазин, бр. 147-149 / 2013.

Садржај
ПОЕЗИЈА

Дејан Алексић Пловне воде
Александар Радашкјевич Од звона до звона
Езра Паунд Пан је мртав
Емануел Литвиноф Т.С Елиоту
Милош Кордић Лисице.Зец
Славомир Гвозденовић Кад млидијах умрети
Ото Хорват Ни носталгија
Бато Јевтовић Ешнапурско предвечерје
Јасмина Нешковић Лисабонске

ПРОЗА
Фернандо Песоа Писмо грбаве девојке ковачу
Дејан Михаиловић Школа јахања
Соња Атанасијевић Прича о ципелама
Светлана Поровић Михајловић Нека те, жено!
Мирољуб Тодоровић Фрка у гајби
Дејан Вукићевић Пешачки прелаз
Војислав Радојковић Дечак кога је ујео гуштер

ПОГЛЕДИ
Исаија Берлин Толстој и просветитељство (3)
Љубомир Симовић Гавранов плен
Татјана Јанковић Љубав и смрт: паралеле  – општа места у прози Јелене Ленголд
Миша Ђурковић Три збуњујуће деценије

ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ
Слободан Зубановић Какав живот, таква песма (разговарао Милета Аћимовић Ивков)

ПОВОДИ
Драго Кекановић: Трагом писца – Црњански
Миодраг Раичевић Хазар у пролеће (о Јакову Гробарову)
Даница Оташевић Један по један, опусте нам књига: Трагом последњег портрета Владислава Петковића Диса
Бисерка Рајчић Странац међу својима (о Славомиру Мрожеку)
РЕЧ АУТОРА
Горан Гоцић Савети пријатеља писца
МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА „СЕНТА 2013“
Соња Атанасијевић, Александар Баљак, Олимби Велај, Дарија Жилић, Виктор Калинке, Суга Кеиђиро, Јелена Ленголд
ЧИТАЊА
Драгана Белеслијин Негде далеко у себи илити: Freund reqest sent. Accept?(Слободан Владушић Ми, избрисани)
Александра Ђуричић Вртлог одлука (Гордана Ћирјанић Мрежа)
Тамара Крстић Сећање или губитак памћења? (Владан Матијевић Мемоари, амнезије)
Јасмина Врбавац О једној запостављеној збирци прича (Марија Кнежевић (Fabula rasa)
Иван Потић Култура памћења (Славица Гароња Жене говоре: разговор са књижевним саговорницама једног столећа)
Анђелка Митровић Меандри арапске књижевности (Дарко Танасковић Голуб који није постао птица: огледи и преводи из савремене арапске књижевности)
Иван Радосављевић Суочавање с последњим стварима (Милан Ђорђевић Смежурана кожа)
Владан Јовановић О књизи презименâ (Загорка Вавић Грос Презимена су чувари нашег језика)
Мина Ђурић Антологија планетологије (Александра Мокрањац Антологија Архитектуре и Цивилизације: минимум знања становника и симпатизера српског говорног подручја)
Дарко Даничић Континент у самооткривању (Марк Мазовер Мрачни континент: Европа у двадесетом веку)
Стефан Трајковић Филиповић Нестални свет идеја (Будућност знања и културе: речник за 21. век)
ЈЕДНА КЊИГА
Ивана Ђурић Пауновић: Самјуел Бекет Сабране кратке прозе 1929-1989

ЈЕДНА ПЕСМА
Саша Радојчић: Драган Стојановић Није то све

МАЧ И ПЕРО МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА

Као прва  у првом колу едиције Откровење речи, коју је покренуо Учитељски факултет у Врању, појавила се књига књижевних приказа Мирослава Тодоровића У сенци Дамокловог мача, која садржи 67 јединица. Поред тога она доноси и невелики предговор (Изабране критике Мирослава Тодоровића У сенци Дамокловог мача) из пера Србе Игњатовића, који је, иначе, и рецензент овог издања, као и Реч на крају, Библиографију објављених критика, фотографију (портрет) аутора и Белешку о писцу.

Прикази обухваћени овим издањем претходно су, у периоду између 1994. и 2008, били објављени у Савременику, Градини, Развитку, Бдењу, Књижевним новинама, Политици, Борби, и Народним новинама. Упоређивањем библиографије објављених критика на крају књиге с текстовима обухваћеним овим издањем, лако се утврђује да се ради о избору. Књига У сенци Дамокловог  мача Мирослава Тодоровића, дакле, представља избор из његовог опуса те врсте објављеног у назначеном периоду.

            При приређивању издања (очигледно је да га је учинио сам аутор) поштована је хронологија објављивања текстова. Тако се текстови о Стојану Богдановићу јављају на више места у књизи (на 9, 236, 240, 249, 253,  286. страни), текстови о Срби Игњатовићу на 31, 37, 89, 177, о Томиславу Мијовићу на 20, 105, 170, 216, 226, 243, о Зорану Милићу (60, 102, 158, 177) о Браниславу Драгојевићу (96, 164, 183, 194, 220, 223) о Драгињи  Урошевић  на 76, 130. и 152. страни. Уређивање књиге из максимално поштовање хронологије настанка и првобитног објављивања појединих текстова има ту предност што непосредно сведочи о континуитету интересовања аутора за поједина питања и писце и, посредно, о развоју самог творца тих текстова. Ако се изузму Мирољуб Тодоровић, Срба Игњатовић, Никола Цинцар Попоски, Данило Николић,  Добрило Ненадић, и, евентуално, Владимир Јагличић, Цера Михаиловић и Тихомир Нешић, остали писци, који су завредили интересовање Тодоровића, нису тако присутни на странама такозваних престоничких листова и часописа, па овај својеврсни летопис Мирослава Тодоровића може представљати и извор драгоцених информација о књижевности на простору југоисточне Србије, јер већина обухваћених дела стваралаца живи на том простору или се ту родио, односно завршавао школе: Мирољуб Тодоровић, Срба Игњатовић, Томислав Мијовић, Зоран Милић, Тихомир Нешић, Добривоје Јевтић, Димитрије Миленковић, Мирослав Цера Михаиловић, Звонимир Костић Палански, Зоран Вучић, Стојан Богдановић, Јездимир Здравковић, Станиша Станковић, Власта Младеновић, Драган Ристић, Драган Лакићевић, Драгољуб Симоновић, Иванка Косанић, Владимир Станковић. Остали су  из западне Србије (Бранко В. Радичевић, Добрило Ненадић, Данило Николић, Драгиња Урошевић, Владимир Јагличић, Богдан Радуловић, Миладин Ћулафић, Бранислав Драгојевић, Милутин Лујо Данојлић, Верољуб Вукашиновић...),  па, ако се има у виду да је Тодоровић рођен у Западној Србији, а да је највећи део животног века провео у Источној (Књажевцу и Нишу), намеће се закључак да  се руководио и начелом завичајности.

Избором У сенци Дамокловог мача представљена су дела тридесетак аутора са којима су и два ликовна уметника са југоистока Србије, један из Књажевца, други из Ниша: Драгослав Живковић и Ђуро Радоњић.

Друга маркантна карактеристика ових текстова је њихова конструктивност, тачније добронамерност. Тодоровић се радује појави сваке нове књиге, јер му оне  пружају прилику да стекне још једно искуство, да обогати свој емотивни и сазнајни свет јер му свака песма

ПОЕЗИЈА КАО СВЕДОЧАНСТВО ЗЛА И СРПСКОГ УСУДА / Тодоровић

Горан Ђорђевић: Мете на грудима, двојезично издање, српски и енглески језик

(Превод на енглески Лазар Мацура), Смедеревска песничка јесен, 2010.

      У престижној  двојезичној библиотеци  „Меридијани“ чији је издавач Међународни фестивал поезије „Смедеревска песничка јесен“ изашла је  збирка песама „Мете  на грудима“ (Targets on the Chests) угледног песника, аутора низа књига, приређивача, уредника, посленика културе и директора Смедеревске песничке јесени Горана Ђорђевића.. Као уредник  ове библиотеке српску поесзију је  обогатио поезијом  песника других језика и народа, даровно је поезију српских песника у препознатљивом руху библиотеке „Меридијани“ пренео у друге језике.

            Његова збирка, у средишњем циклусу, поетски промишља  страшну тему бомбардовања Србије  пролећа 1999.  цинично именовану као Милосрдни анђео.  Бездушно и безумно НАТО бомбардовање Србије....
      Видети више:  https://sites.google.com/site/zavetineagregat/prozori-zavetina/poezijakaosvedocanstvozlaisrpskogusuda

АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА / Душан Стојковић

(Миодраг Павловић, Несразмере старе и нове, Арка, Смедерево, Ид, Скоје, 2010)

Запис. симбол Заветина

            Годинама већ Миодраг Павловић је неспорни класик српске поезије. Било је то пропраћено неколиким изборима из његова песништва. Први се појавио већ 1963. године – 87 песама (издање „Нолита“). Следили су га: Велика Скитија и друге песме (Српска књижевна задруга, 1972; избор је сачинио Љубомир Симовић), Поезија I и II (у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића, „Вук Караџић“, 1981), Одбрана нашег града (Смедеревска песничка јесен и Наш глас, Смедерево, 1989), Поезија (Просвета, 1986; Богдан А. Поповић), Изабране песме (Завод за уџбенике и наставна средства, 1996; Богдан А. Поповић), Изабране и нове песме (Просвета, 1996), Посвећење песме (Просвета, Ниш, 1996; Злата Коцић), Србија до краја века (Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека Србије и СКЗ, 1996) и поетски тротомник у оквиру Сабраних дела М. Павловића (Просвета, 1999 – 2000): Искон, Извор и Исход. *

            Пред нама је класик из чијег се дела могу, и морају, правити различити – и тематски – , сведени и разгранати, избори еда би се приказала сва разуђеност његова лирска певања која је одавно задобила несумњиве епске димензије. У Миодрагу Павловићу имамо оваплоћење песника који је, њиховом оствареном симбиозом, пребрисао све разлике које би се могле приписивати лирици, епици и драми. Универзалног песника. Волео бих да је зналачки, сведен и промишљен, избор који је сачинио Ристо Василевски у.....
        Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/arkamiodragapavlovica



___________
     НАПОМЕНА Уредника: "Заветине" су  недавно, на Веб сајту Библиотека АБВГ отвориле посебну страницу за једног од најважнијих и најутицајних српских песника 20. века, аакадемика Миодрага Павловића, најреалнијег српског фаворита за Нобелову награду, за коју је, узгред буди речено, већ био предлаган. На страницама посвећеним овом плодотворном полиграфу биће објављивана пробрана критика, реална критика, као, кроз време, можда и понешто из најновијих рукописа овог писца, који спада у српске ренесансне духове... "Заветине" позивају и друге ауторе и истраживаче опуса М. Павловића да нам се јаве. Текстове ће прегледати, оцењивати, објављивати или одбацивати М. Лукић...

Bibliografija Vasilevskog u Biblioteci ZAVETINE (2)

Ристо Василев

Zavetine, iz dana u dan, otvaraju po neki novi prozor u svet za srpske pisce, prevodioce, kao i za prevodnu literaturu. Ovih dana, Zavetine su publikovale selektivnu bibliografiju Riste Vasilevskog (1943 -), pesnika i prevodioca, koji je čitav život ugradio u uspostavljanje mostova između srpske i makedonske, albanske, rumunske, bugarske i drugih književnosti.
Selektivnu Bio-bibliografiju R. Vasilevskog  pr i r e d i l a  je  Dr Ljiljana Stejić.
Ta Bibliografija se može slobodno preuzeti na sledećoj internet adresi
https://sites.google.com/site/velikazavetina/bibliografije-i-dela-srpskih-pisaca/selektivnabio-bibliografijaristavasilevskog


Isto tako, Zavetine su publikovale, na engleskom, opšte informativni tekst o ovom  veoma agilnom prevodiocu, izdavaču na jednom od svojih vrlo ozbiljno zamišljenih sajtova.
Videti detaljno:  https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/prozori-zavetina/ristovasilevski
Risto Vasilevski je odnedavno i na Vikipediji. Postavljen je o ovom plodnom kulturnom posleniku klica-članak. Pogledati http://sr.wikipedia.org/wiki/Risto_Vasilevski

Погледи искоса

Тараба.Мишљеновац, 24 04 2010. Заветине.Симболи и сигнали пропадања. Уметничке фотографије Ивана Шишман

ГОСПОДАРИ Књижевног ПОЉА ИЛИ О књижевно-критичом ИНЖИЊЕРИНГУ


Дискурси владају светом: дискурси моћи. На једноставно питање које у овом раду желимо да обрадимо и које гласи: постоји ли српска књижевнички мафија - нешто, дакле, што би било пандан бројним мафијама откривеним у последњем десетлећу на тлу Србије, попут друмске, градјевинске, професорске или нарко-мафије - могло би да се одговори: да, како да не. На следеће питање: можете ли то да докажете?, Одговор би био: тешко, јер мафија је у темељу увек нешто што је цоса ностра (наша ствар) закамуфлирана тајним

Кога то још занима, Наташа?

Само миљеници режима пристојно живе у Србији
Овдашњом културном политиком влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” обележава 15 година рада

„Тачно је. После Слободана Машића, ја сам први приватни издавач у некадашњој Југославији и прва жена издавач у Србији”, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” ове године обележава 15 година рада. До сада је у две мале издавачке радионице „Акваријус” и „Плави јахач” објавила више од стотину наслова и око милион примерака књига. И данас објављује десетак хиљада примерака књига годишње.
– Али, кога то још занима?! – пита се. – Мене нико никада у овом граду није позвао ни на обичан разговор о издаваштву, књигама, културној политици. Данас културном политиком Београда и Србије влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе! Издавачи су све сиромашнији, а Србија све више неписмена. Једино издавачи, миљеници режима, пристојно живе овде. Министри културе долазе и пролазе и није их брига! Сви су фасцинирани само медијима, филмом, културним туризмом… На откупу књига боље пролазе издавачи из Хрватске и Словеније него издавачи из Србије! Тешко ми је да поверујем да ту није реч о корупционашким пословима – каже Наташа Марковић.
Ово није први пут да наша саговорница отворено говори о хаосу који влада у српском издаваштву, али од тога до сада нико није имао користи. Само је она, каже, имала штету. Памти када су књижари на нечију сугестију склањали њене књиге из излога, стављали их испод тезге, а неки други ометали информације у медијима, отказивали конференције за новинаре, обијали јој стан…
„Плави јахач” подржава стваралаштво жена. Промотер је духовне и књижевне заоставштине Исидоре Секулић и већ седам година додељује награду „Исидориним стазама”. Са наградом су сада мало застали „због сиромаштва”, каже Наташа Марковић, наглашавајући да се нада да ће ово признање опстати.
У опусу „Плавог јахача” су осим књига жена писаца и биографије познатих жена – Мајке Терезе, Мелине Меркури, Едит Пјаф, а сада се спрема и биографија Марине Абрамович.
Питамо је не чини ли јој се да данас, баш под паролом „женског писма” има доста кича на тржишту?
– Чак су се и неки мушки лобисти и издавачи досетили, па штанцују нове списатељице, по задатку и по законима тржишта, потхрањујући малограђански концепт културе у Србији. Јевтине теме и јевтине адресе! Не знам како се зову књиге, али знам да је у њима реч о сексу. Нова женска роба за експлоатацију! – објашњава Наташа Марковић, додајући да је, независно од тога, добро што је у последњих пет година око стотину жена у Србији почело да пише и објављује своје књиге.
Међутим, за мејнстрим књижевну критику, за културну политику, за награде, оне не постоје, наглашава Марковићка подсећајући да је, осим бизниса и политике, књижевност деценијама била трећа добро чувана мушка тврђава у Србији. Често наглашава да је у књижевном свету Србије све само мушка таштина и тврди да већ годинама неколико моћника (и моћница) заклоњених иза партијских функција и интереса контролишу комплетну издавачку и књижевну сцену Србије – новац, награде, државне комисије, конкурсе, пројекте, културни туризам у земљи и иностранству…
На београдском сајму књига „Плави јахач” је, под паролом да нема слободе и демократије у неписменој Србији, почео акцију потписивања петиције „Ко не воли књигу не воли Србију” с циљем да ова година буде проглашена годином књиге у Србији. Потписало ју је више стотина људи из света књиге и културе, а власница „Плавог јахача” каже да се радује што је министар културе управо најавио да ће ова година бити проглашена годином књиге у Србији.
Тврдње да је књига роба а издаваштво обична трговина, Наташа Марковић сматра обичним глупостима. Не занимају је игре великих бројева, већ добре књиге.
Мада се уморила од трвења са нагомиланим проблемима у издаваштву, где ни међу издавачима, како каже, нема сарадње, нити свести о минималном заједничком интересу, Наташа Марковић каже да нема намеру да напусти ову делатност. Као и сви монаси Гутенбергове галаксије, и даље је, каже, омађијана књигама. Воли мирис нових књига, купује их и поклања, живи у кући која мирише на књиге и са књигама јој је лепше него са људима.
– Завидим миљеницима режима, којима држава финансира готово све пројекте, једном приватном издавачу готово све књиге! Он и ја не живимо и не радимо у истој држави – каже на крају власница „Плавог јахача”, убеђена да ће књига преживети, макар као ексклузивни предмет у мору агресивних електронских медија и нових технологија.

Гордана Поповић

[објављено: у Политици, 27/02/2010]

погледајте коментаре (10)

Већ виђено , 27/02/2010, 02:41

"Једино издавачи, миљеници режима, пристојно живе овде." каже госпођа Марковић. И тиме у једној реченици сумира стање срског друштва: ништа се није променило, сем да је место калифа дошао калиф. Уосталом то и није чудно: "перјанице" српске демократије су скоро сви деца бивших функционера, првобораца, заслужних радника, високих чинова бивше армије, дипломатског кора ондашње СФРЈ. Нова (стара) српска "елита" из круга двојке која је само променила одела и боје.

Каква тачност процене!