Translate

Претражи овај блог

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

ОДОЗГО- ОДОЗДО

ОДОЗГО- ОДОЗДО
COGITO

субота, 4. јун 2016.

БЕРАНЕ - Делегације Друштва "Цар Николај", Друштва црногорско-руског пријатељства "Петар Други", Козачког центра "Свети Петар Цетињски" и Мото-клуба "Ноћни вукови", заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране

Подижу споменик атаману Саичићу -  М. С. | 04. јун 2016. 11:26 | БЕРАНЕ - Делегације Друштва "Цар Николај", Друштва црногорско-руског пријатељства "Петар Други", Козачког центра "Свети Петар Цетињски" и Мото-клуба "Ноћни вукови", заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране
БЕРАНЕ - Делегације Друштва "Цар Николај", Друштва црногорско-руског пријатељства "Петар Други", Козачког центра "Свети Петар Цетињски" и Мото-клуба "Ноћни вукови", заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране.
Председник Општине Драгослав Шћекић, пожелео је гостима срдачну добродошлицу позивајући се на традиционално добре односе са Русијом и побратимском Костромском облашћу. Такође, најавио је интензивирање односа и организовање сусрета са представницима Костроме.
Козачки атаман за Црну Гору и Србију, пуковник Војислав Видаковић, захвалио се у име гостију на братским речима и указаној части.
- Споменике, који су наши преци оставили овде, чуваћемо заједно с вама, ширићемо братске односе, ојачавати постојеће и стварати нове везе. Козаци су ту да сачувају нит блиских односа два народа - поручио је Видаковић, док је генерал централне козачке војске РФ, Виктор Заплатин, позвао представнике Општине да посете Москву и Русију.
Председник СО Беране, Горан Киковић, истакао је могућности интензивирања међусобних добрих односа и притом најавио да би васојевићком јунаку, Александру Лексу Саичићу, према идеји "Ноћних вукова", у Беранама могао бити подигнут споменик. Козаци ће посетити и Виницку, његово родно место, а затим у Андријевици посетити спомен-обележје Русима страдалим у Другом светском рату, Трг НАТО жртава у Мурину, православно гробље у Гусињу, на коме ће бити одржан парастос за 26 њихових сабораца погинулих на караули Језерце на Проклетијама.
         = препоручен чланак Новости

среда, 30. март 2016.

МОСКОВСКИ Политички аналитичар Алексеј Кочетков сигуран је да Русија треба да утврди свој спољнополитички успех креирањем активне и ефикасне наднационалне структуре са својим најближим савезницима. Сасвим конкретно: да Русија, Белорусија и Србија треба да формирају нову савезну државу...


Алексеј Кочетков
Алексеј Кочетков
МОСКОВСКИ Политички аналитичар Алексеј Кочетков сигуран је да Русија треба да утврди свој спољнополитички успех креирањем активне и ефикасне наднационалне структуре са својим најближим савезницима. Сасвим конкретно: да Русија, Белорусија и Србија треба да формирају нову савезну државу.
Са Кочетковом је о томе разговарао познати новинар Александар Чаленко.
• Многи посматрачи истичу да је у последње две године Русија почела да води веома активну спољну политику: присаједињење Крима и фактичко присаједињење Донбаса, плус помоћ председнику Асаду у Сирији. Почели смо да остварујемо велики утицај на дешавања у Европи. Али, одмах следи друго питање: како утврдити све те успехе, да Русија никада више не уступи, да их заувек сачува?
Пре свега, чини ми се да се промена спољнополитичког курса Русије није десила пре две године, већ 2008-ме. Пре две године, тај курс је већ постао не само опипљив, већ се створила јасна свест да је неповратан и дефинитиван, да повратка у проклете деведесете неће бити, током којих смо чак и без преке потребе издавали своју браћу, издавали своје интересе и повлачили се и тамо, где нам ништа није претило, одбацујући своје позицију без испаљеног метка.
У 2008. години смо показали да се земља променила, а 2014. године – да су те промене коначне и да не подлежу ревизији. А то, право говорећи, излуђује геополитичке непријатеља Русије у иностранству, и унутарполитичке – у самој Русији.
Мислим да, у суштини, имамо много природних геополитичких савезника широм света. Али, да одговарам директно на ваше питање: на Блиском Истоку наш савезник од краја Другог светског рата увек су био секуларни арапски режими, пре свега баасистички режими, који су постојали у Египту, Сирији, у Ираку.
Али, поред Сирије, постоје и други региони у којима нас очекују, у којим се према нама историјски традиционално добро односе. То је Балкан. Тамо живи близак нама по духу, и по вери, и по култури српски народ.
У најкритичнијим тренуцима пружали смо Србима руку. Али, и они су нама помагали. У пролеће 1941. године, да Срби нису на себе примили немачки ударац, за Совјетски Савез рат би почео већ маја 1941. године.
• Имаш у виду преврат у Југославији, када је пронемачка владе замењена…
… Просрпском. Да није било тог преврата, рат који би почео у мају, највероватније би довео до…
• Пада Москве?
У најмању руку, или до борби дуж Урала.
• А каква је сада политичка ситуација у Србији? Који је однос проевропских и проруских Срба?
Према мишљењу већине српских политичких аналитичара, однос је следећи: 95% Срба – су отворени, доследни, убеђени русофили, а 5% – су либерали-западњаци који су освојили власт у Србији, ослањајући се на инострану помоћ, на инострани притисак, који су практично уништили сву независну српску привреду. Они настављају да уништавају свој сопствени народ, потпуно лишавајући Србију сваког суверенитета и будућности, просто за новац продајући своју земљу и свој народ Бриселу и Вашингтону.
Детаљ са дочека руског председника у Београду
Детаљ са дочека руског председника у Београду
Стога, у дубини српског друштва сазрева огромно незадовољство тренутном владом, и сваки ударац који Руска Федерација наноси самољубљу Запада, Срби сматрају за личну победу.
Путинова популарност и популарност Русије тамо је једноставно невероватна.
Ако шетате Београдом, можете видети да се на сваком углу продају сувенири и мајице са натписом „Косово је Србија, Крим је Русија“, Путинови портрети, руске заставе, руске царске заставе, заставе Новоросије, заставе Доњецке Народне Републике, много симбола ДНР се може видети. Људи ходају улицама са симболима Новоросије и Донбаса. Тамо их је више него у Москви.
Због тога, налазећи се у Београду, осећате се као да сте у срцу Руског света, чак и више него у Москви или Санкт-Петербургу, или у Ростову-на-Дону.
Проблем је у томе, што политичку ситуацију у Србији контролишу тајне службе, које су с друге стране под контролом Американаца. Садашња влада је апсолутно антируска и антисрпска, та влада наравно разуме шта ће се десити, ако дође до промене власти. Американци, такође, добро знају шта им прети у случају промене курса у Србији.
Стога природно они полажу максималне напоре како би уништили српско патриотско језгро, како им не би дозволили да се уједине, стално сукобљавајући једне политичаре са другима.
Политика „завади па владај“, коју Американци користе широм света, веома је присутна у Србији. Постоји сукобљавање у најразличитијим правцима.
Међутим, Срби ипак очекују од Русије неки сигнал, између осталог сигнал за акцију. Зато што практично сви у Србији схватају да Русија остаје последња нада да Србија очува свој суверенитет. И сада се све више и више, управо у српском језгру говори о потреби да се реанимира идеја стварања Савеза држава Русија-Белорусија-Србија.
Управо стварање ове државе омогућило би очување суверенитета Србије, обнову економије, при чему не на рачун руских пореских обвезника, већ кооперацијом. Срби производе оно што нам крајње недостаје после одласка турских произвођача пољопривредних производа са нашег тржиште.
Срби имају квалитетне производе, који нама веома недостају. Њихова цена је прихватљива. И ова сарадња у оквиру ЕАУ, Царинске уније, у оквиру наднационалног формирања државне заједнице, омогућила би не само преживљавање српске привреде, српске пољопривреде, већ и оживљавање индустрије, којом се одликовала бивша Југославија.
Сећате ли се какву је популарност на просторима Совјетског Савеза уживали југословенска обућа? Сада Србија скоро да нема своју производњу обуће – до тога су довеле акције савремених српских либерала.
Зато, ако ми не пружимо руку овом народу, ми ћемо, наравно, преживети, али са Србима се може десити да после једне или две генерације, заједно са суверенитетом, пре или касније изгубе свој идентитет, њих ће једноставно протерати, а у Србији ће их остати мањина.
• То јест, спасити их може само савез држава са нама. Али, колико је ова идеја популарна у самој Србији? Да ли је тамо прихватљива?
Да, веома.
Године 1999. у Русији није било људи, који би у то време доставили систем С-300 Београду, и тада ниједна гњида не би смела ни да прелетети ваздушни простор Србије.
Историја те земље би онда била потпуно другачија. Данас, Русија по мом мишљењу има могућности да помогне Србима, штавише њима је та помоћ потребна. Ако ми српском народу пошаљемо одређени сигнал, добићемо одговор који ће показати колико им је она неопходна.
• За Србе смо схватили. Али, да ли је Кремљ спреман за стварање савезне државе?
Знате, не могу проценити на шта је Кремљ спреман, а на шта није. Чини ми се да Кремљ, односно руководство земље, за разлику од велике већине бирократског апарата, одлично разуме шта су најбољи интереси државе, посебно у спољној политици. Само за реализацију тих интереса неопходно је имати одговарајући државни апарат. Интереси руководства земље, чиновника и народа се морају поклапати. И ту у Русији поново настају проблеми. Део власти, у складу са историјским традицијама, види своју корист одвојено од остатка народа, не тамо где је видимо ми.
Како ће се апарат понашати у случају Србије, које ће одлуке, као резултат тога, предузети Кремљ – тешко је рећи.
Сматрам да нам данас Бог даје још један допунски аргумент и инструмент у геополитичкој борби – у лику народа који мисли исто као и ми, који је доказао своју отпорност, своју чврстину и постојаност у праћењу сопствених циљева и националних интереса. Срби нису никада издавали савезнике, они сами се никада нису предавали. То се не дешава често. Срби су у својој историји, чак и у двадесетом веку имали периоде, када је српска војска била приморана да напусти земљу, али се она ипак враћала као победник, а народ се одупирао до последњег.
Rusija Veto
Чак се ни Руси не могу похвалити таквим отпором, а већ да не говоримо о осталим словенским народима, који живе поред нас. И данас овај народ, упркос свим огромним притисцима изнутра и споља, и даље наставља да одржава утврђене и јасне принципе, и наставља да одржава вољу за супротстављањем. Сматрам да нам је овај народ једноставно неопходан као савезник.
• Добро, али какву би корист имао батко Лукашенко од државне заједнице, па још и са Србима? Он ни са Русијом није баш вољан да развија Савез.
Србија њему одговара. Уосталом, Срби и Белоруси се такође веома воле, и они такође имају много тога заједничког: Белоруси су, као и Срби, партизански народ, отпоран, навикнут да се супротставља окупаторима, агресорима, који не трче испред свих да се уписују у СС батаљоне, и никада неће трчати. То је народ који је одлазио у шуму и тукао непријатеља са свим што му је пало под руку.
Срби су популарни у самој Белорусији, идеја о Савезу држава у Белорусији је такође тајно веома популарна, сама прича о руско-српском евентуалном савезу може учинити веома корисну ствар, јер ће Лукашенко престати да буде „вољена жена“, па може почети да се осећа веома непријатно, када се Савезна држава буде правила не између два најповезанија и најближа и географски и по крви народа, већ између такође блиских по духу, али далеких географски, Русије и Србије.
Ово ће га такође подстаћи да се одмакне од уског прагматизма ка ширем, правилнијем, са становишта историјске логике и доследности.
• Добро, претпоставимо да су све стране сагласне да је Савезна држава потребна. Онда се поставља питање: какви су први кораци који у том правцу морају бити направљени? И генерално – какву ће функцију имати таква Савезна држава?
Мислим да се у Србији – пре него што то постане могуће – морају десити значајне политичке промене. На власт треба да дође, назовимо га тако, патриотски фронт.
• И каква је ваша прогноза: када ће до тога доћи?
Једноставно није било предуслова. Србија као и сва пост-совјетска територија, налази се у продуженој фази распада, вештачког распада. Са Србима су ствари још горе него што је било са свима нама. Ако је Совјетски Савез једноставно подељен на одвојене совјетске републике, онда су Срби наставили да се деле и деле. Одломили су им Косово, покидали њихове везе са Црногорцима. Њима је било много теже.
Моћ и ауторитет Русије треба да тај распад зауставе. Срби треба да осете да нису сами. Чим осете да нису сами, они ће бити потпуно у стању да промене ситуацију у своју корист. Они се морају једноставно ослободити прозападних либерала на власти, који руше и уништавају своју земљу, и променити спољнополитички и економски курс. И у таквом случају Русији ће бити одрешене руке да делује политичким методама. Можемо апсолутно закључити споразум за почетак о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи.
Можемо разместити на територији Србије, на захтев руководства Србије и српског народа, можда на референдуму, војну базу која би гарантовала суверенитет и неповредивост српске државности од стране било кога.
Следећи корак био би – стварање заједничког економског простора између наших земаља, улазак Србије у Царинску унију, усклађивање наших законских основа. То би био процес сличан оном који постојао у случају Белорусије.
• Добро. А онда одједном патриотску коалицију на новим изборима смени непатриотска коалиција, која је оријентисана ка Западу?
У Србији је то немогуће, само треба схватити њихов менталитет. У Србији не може доћи на власт антируска влада. Једноставно раније је Србија била неинтересантна Русији и Русија није била за никакав контакт, једноставно смо заборавили на Србе, није било до њих.
Зато се тамо и десило то што се десило, зато су тамо и дошли на власт они људе који сада сопствену земљу уништавају. Али, чим Русији поново обрати пажњу на Србију, за прозападне либерале неће бити места, а нови се не могу појавити.
• Срби чак немају ни излаз на море. Како ћемо им доставити помоћ и наше С-400?
Овде се у питање укључује Црна Гора, у којој су САД једноставно купили део политичке и пословне елите. Црногорци су проруски и просрпски народ. Тачније, то је део српског народа. Чим објавимо своје интересе у том региону, чак не ни своје интересе већ да нећемо остављати наше на цедилу, а Срби и Црногорци за нас јесу наши, тамо ће ствари почети да се кардинално мењају. Не може гомила ниткова натерати велики народ да ради не само на своју штету, већ да се бави константним самоуништењем.

Превео: Срђан Ђорђевић
————–

петак, 25. март 2016.

Занимљиви коментари уз чланак поводом пресуде Караџићу...

Пресуда Караџићу не сме да се употреби против српског народа. - Влада Србије сматра да је политика правде кажњавања припадника само једног народа за злочине које су чинили сви у ствари селективна

_______

Amir Čamdžić пре 5 сати
Ne razumijem kako neko može i upotrijebiti presudu koja individualizira stvari na kolektivitet ili na narod ili na politički subjektivitet Republiku Srpsku? Stvar je završena još u "Dejtonu" 1995.godine, Republika Srpska je trajna politička kategorija i to je to.Za neke eventualne pravne sporove ne postojisaglasnost unutar BiH jer će srpska politika "stopirati ili blokirati" svaku takvu eventualnu aktivnost? Zatim niko nema realan kapacitet da na bilo koji način našteti interesima Republike Srpske i srpskog naroda, a i srpski narod, Srbija i Republika Srpska nisu "repa bez korijena" i bez "jakih prijatelja" kao što su Rusija, Kina i drugi?Sve u svemu mislim da je danas srpska pozicija jako povoljna, više povoljna nego od 1991 do 2000.godine.Na kraju krajeva ko smije nešto kontra Srpske kada je Srbija štiti, a i Rusija je tu "da priskoči" ako "zažulja"? Tako, to je to, Srpska je na "jakim temeljima" sa jakim prijateljima i uz "dobru i brižnu majku koja je čuva".

Zule пре 5 сати
Lepo i bombastično rečeno! Samo se pitam, kako bi to u nekoj hipotetičnoj situaciji Rusija ili Kina mogle pomoći? Zar zaista mislite da bi Rusija ratovala sa Zapadom zbog Dodika? Ja ne mislim da će RS biti ugašena, jer je i Zapadu u interesu mir i stabilna BiH. Ali sam siguran da taj Zapad neće moći dozvoliti da jedini cilj postojanja RS bude produžavanje nereda i neefikasnosti države BiH. Srbi naprosto neće moći zadržati u Srpskoj poziciju crvene krpe pred bikom. Mi moramo da shvatimo da ne možemo niti smemo mimo i protiv Zapada, jer nas to može odvesti samo u propast, kojoj smo bili vrlo blizu. Prestanimo misliti kako nas Zapad mrzi, jer to je notorna glupost. Gledajmo svoje interese, koje možemo realizovaati jedino u saradnji s druga dva naroda u BiH. Prestanim glumiti malog kafanskog kavgadžiju za Rusiju, jer ćemo opet dobiti "po piksli". Zar ne vidite da je i Vučić to ukapirao?

Dejan Djordjevic пре 5 сати
A kako to mislis da ce nestati RS?! Gumicom, vojnom silom? Objasni mi taj scenario. Muslimani udju u Banja Luku, i sta onda? Ovde ljudi pisu svasta bez ikakvog osnova. Pa sutra Amerikanci da kazu evo vam Kosovo nazad sta bi mi sa njim radili. Da saljes policiju u Djakovicu da obezbedjuje javni red i mir ili vojsku na granicu? Pa i jedni i drugi bi bili glineni golubovi jer tamo vise nema Srba. Isto vazi i RS i Federeaciju koje su sada etnicki kompaktne. Prica je zavrsena. RS se moze ukinuti samo svojevoljno kao sto se KIM moze vratiti Srbiji samo svojevoljno. Sve ostalo je iluzija.

deni raletevic пре 5 сати
ma vi samo pricate i pricate a drugi samo ostvaruju svoje ciljeve.to je neminovno da se rep.srpska lagano gasi,naravno,nece se to desiti preko noci ali ce se na kraju ipak desiti.isto se desilo i sa kosovom,polako demonstracije tokom 80-tih gde su uzvikivali"kosovo republjik" pa ste vi u Beogradu govorili;ma bezi bre,pa evo sada su se odcepili.zemlja propada,moral=0,ljudske vrednosti su nestale,sve sto vredi je novac(bez obzira iz kog izvora dolazi),a vi nastavite da narod obrazujete farmom,parovima,cecom,turbo-folkom...predali ste srpski narod fasistima u hrvatskoj i nestali su tamo,predajete i predat cete ga i u bosni i odande ce nestat,izdali ste ga na kosovu i skoro je nestao tamo,a ne samo to nego ste i predali dusu,veru,tradicije na kosovu.kada to sve svet gleda na sta ste sve spremni pa nije ni cudo da vam sve uzmu.stvarno verujem da ce se srbija svesti na beogradski pasaluk kao sto su hrvati i muslimani uzvikivali 1990.

deni raletevic пре 4 сата
Dejan Djordjevic suvise figurativno trazis odgovor,kako?ne znam kako ali ce ostati samo jedan naziv a to je Bosna i Hercegovina a naziv Republika Srpska kao i njene institucije ce nestati.Republika Srbija i njene institucije na Kosovu koje jeste i uvek bilo Srbija(1974 je Tito dao autonomiju Kosovu)  je nestala-svojevoljno ili ne,to se seti i upitaj sebe.Hipoteticka pitanja me ne interesuju sta bi bilo kad bi bilo,tu se slazem da kad bi nam rekli evo vam Kosovo da bi bilo realno da se iko vrati u onu Dzamahiriju dole ali tako ce se isto desiti i sa Srpskom pa ces onda reci pa evo da nam EU vrati Rep.Srpsku ko bi se dole vratio

Саша Јовановић пре 5 сати
И ово су одабрали као предизборни ресурс. Бриселски потписивачи.

Milorad M. пре 5 сати
Nemusto,mutavo, okruglo na cose. Bolje da su cutali.

Ucviljeni Ceda  пре 4 сата
Ako se iz ovog proslog krvavog rata moglo ista dobro izvuci to je da se Srbija pojacala sa nama koji je volimo vise nego mnogi od starosjedioca koji bi da "prodaju dedovinu i da pale preko grane". Zamislite na sta bi Beograd i ostatak Srbije, koji su nas primili kada je bilo najteze, licio danas sa ovom shatro elitom? Dosli smo, ostali i odavde necemo nigdje, na zalost mnogih. Srbija vise nije "tamo daleko".

stojan пре око један сат
Za Ucveljenog Kada te domacin primi na stan i hranu ima da se ponasas po njegovim pravilima a ne da laskas sebi da si mu nekakvo pojacanje i da preuzimas na sebe komandu u njegovoj kuci. Tako je oduvek bilo, tako ce i ostati.

Srbin iz Srbije пре 5 сати
A kako mislite da necete dozvoliti! Ko nas pita. I DOSTA bre da nas narod ispasta zbog drugih!!!! Ratovali, DOBILI SANKCIJE ZBOG RS (Pogibija u vase Miskina). Izginuli nam mladici u Dobrovoljackoj i Tuzli!

samo bosanac пре 5 сати
Vlada se ogradjuje od Karadzica i samo blago i stidljivo kritikuje sud. Prakticno se slaze da je kriv, a i vrapci na grani zanaju da je Amerika, potpomognuta Nemackom , Britanijom, Francuskom rasturila Jugoslaviju u kojoj su Srbi bili najjaci i kao takvi saveznici Rusije. Tako su nas zavadili te smo strasno stradali i u drugom ratu. Srpska vlada ne sme da digne glas, jer je marionetska, a kao verbalno je zabrinuta za sudbinu srpskog naroda. Kukavice i poltroni.

stari doktor пре 4 сата
Slažem sa u principu sa uzdržanim, ali odlučnim stavom Vlade, dolivati benzin na vatru nema nikakvog smisla. Uostalom,u Srebrenici su neodgovorni, glupavi i nedorasli momentu ljudi iz redova srpkog naroda iz Bosne, dozvolili sebi zločinačku svinjariju koja nas skupo košta i koštaće, makar bio i jedan ubijeni u pitanju, pogotovo u ovoj međunarodnoj konstelaciji snaga. Međutim, pitam: gde je zvanična izjava Vlade da je pročitamo, a ne da nam jenedorasli portparol prepričava? 

обичан сељак Србија пре 4 сата
Само ви наставите да сечете једини ослонац (Русија) који у УН има Србија. И не позивајте се на народ, јер ви не слушате народ. Обичан народ је увек био мирољубив. Ко уопште пита Србију било шта за РС? Него, још горе, ко уопште пита Србију било шта за Србију? Да ли влада Србије служи само да спроводи све што јој зацрта "запад"= Америка и из којих разлога? И не гурајте ствари испод тепиха. Шешељ је у пресуди Караџићу означен као део инспиратора истог злочина? Какве рефлексије то има на његове најближе сараднике и много важније какве рефлексије би то могло да има на саму Србију? "Западу" је и Слоба био фактор стабилности на Балкану после Дејтона .
|
Cane B пре 4 сата
Nema trgovine slobodom srpskog naroda u RS. Neka znaju kvislinzi i veleizdajnici iz Beograda da ce platiti visoku cijenu za svaki i najmanji pokusaj destabilizacije RS, i za svako mijesanje u pitanja RS poput referenduma i slicno. 

pantelijaпре око један сат
Ko će da im zabrani? 
      итд. Видети више




четвртак, 14. јануар 2016.

Преко 70 сведока против Сакиба Махмуљина

СУД БиХ потврдио је оптужницу која некадашњег команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина терети за ратни злочин против ратних заробљеника, рањеника, болесника и цивила на подручју општине Завидовићи. 
У оптужници се наводи да Махмуљин на подручју ове општине, као први човек Трећег корпуса, у чијем саставу је деловао и озлоглашени одред "Ел муџахедин", у току 1995. године, док је трајала војна операција на ширем подручју Завидовића и Возуће, није ништа предузео како би спречио злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и цивилима српске националности.
Махмуљин је, наводи се даље у оптужници, не само имао информације да се припадници овог одреда спремају на злочин, већ и после почињеног злочина није предузео ништа како би казнио починиоце.
Припадници одреда "Ел муџахедин", међу којима су били борци из афро-азијских земаља, након заробљавања ратних заробљеника, цивила и санитетског особља српске националности убили су више од 50 заробљеника, од којих су неки убијени ритуалним одсецањем глава, које су након тога показиване другим заробљеницима.
Припадници овог одреда су злостављали и мучили заробљенике, одсецали им уши и наносили убодне ране по разним деловима тела, везивали и премлаћивали разним предметима, примењивали изузетно сурове облике мучења... Од последица злостављања и премлаћивања многе жртве су остале са трајним последицама и инвалидитетом. Након рата, посмртни остаци око 10 жртава су пронађени, идентификовани и сахрањени, а за телима осталих жртава се још трага.
Махмуљин (први слева) са Алијом Изетбеговићем током рата у БиХ
- Махмуљин се терети да је знао за убиства и злостављања затвореника, која су трајала више од 15 дана, од јула до августа и у другом случају током септембра 1995. године, и да није ништа учинио да ове злочине спречи, заустави или казни починиоце - наводе у Суду БиХ.
Уз оптужницу предложено је позивање више од 70 сведока оптужбе, од којих ће 11 дати исказе уз мере заштите и приложено је више од 900 доказних материјала, којима ће Тужилаштво доказивати кривицу оптуженог.
ХАПШЕЊЕ
Махмуљин је ухапшен 8. децембра прошле године у породичној кући у Сарајеву. Након 24 сата проведених у притвору, Суд БиХ га је пустио да се брани са слободе уз ограничење кретања и редовно јављање сваке седмице у полицију.


БиХ: Против монструма преко 70 сведока

понедељак, 4. јануар 2016.

План Б?


Конференција за новине поводом отварања поглавља (Фото Бета)
Иако је Србија недавно отворила прва два поглавља у преговорима с Европском унијом и упутила се у једном смеру, у широј јавности ипак не јењава дилема да ли би земља требало да има и некакав резервни план.
У прилог мишљењу да је такав план потребан потеже се прича како је ЕУ у кризи, да ће се она не само мењати већ, можда, и нестати, али и чињеница да многе њене чланице нису подигле обе руке увис пред Бриселом и настоје да за себе очувају одступницу. Указује се на пример Велике Британије, која намерава на референдум о иступању из ЕУ, на понашање „Вишеградске четворке”, која у мигрантској кризи превасходно брине о својим интересима, али и на Француску, после терористичког акта у Паризу.
Недоумицу треба ли овде правити план Б „подгрејао” је изнова и утисак посматрача да председник и премијер имају различит однос према евроинтеграцији – да први више гледа ка ЕУ, истичући да је Србија на неповратном путу, а други, ка Москви, што он, иначе, сам демантује, тврдећи да обојица гледају и ка Бриселу и ка Русији, јер „нисмо стабилни на „или-или”, ми смо стабилни на „и-и”.
Поводом таквог става Томислава Николића, Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе, подсећа да у политикологији постоје фактичке и симболичке ствари. „Прве се тичу обавезујућих докумената, стратегија, закона, међудржавних споразума, а друге се односе на политичке изјаве. Видим пуно политичких изјава претходних недеља и председника и премијера, али не знам како се то фактички одражава на наш статус, пошто смо све што долази из Брисела прихватили. Чак смо потписали ИПАП споразум са НАТО-ом…”, каже и наглашава да би „волео да види како се ове Николићеве речи претачу у нека конкретна документа, у неке обавезујуће параграфе”.
На питање да ли је потребан план Б, одговарао да би волео да зна шта је план А, а на подсећање да влада каже да је то пут у ЕУ, одговара „а шта ћемо ако сутра не буде ЕУ” и наводи да план Б спремају и многе земље у ЕУ. „Данас постоји мигрантска, украјинска криза, рат на Блиском истоку, потпуна дестабилизација политичких сцена у готово свим европским земљама, тако да ми морамо прво да видимо шта ћемо са нашим планом А, какве ће бити последице ове политике, па тек онда да размишљамо о плану Б”, мисли Пророковић.
У састављању „предрачуна” за ЕУ он иначе признаје да не можемо са оба ока да зажмуримо да нам је највећи извоз у земље ЕУ, да највећи обим инвестиција долази оданде, да половина наших научних института не би преживела без средстава ЕУ, што је битно за иновације и подизања конкурентности привреде. Али, наводи и да је кључни разлог против то што се ЕУ неће одржати и што ће потом уследити многи потреси. „Референдуми крећу и у Великој Британији, Каталонији, онај у Шкотској одржан је у нерегуларним околностима, могуће је да ће се поновити. Заправо, већ су ушли у процес дестабилизације. Изборни успеси Сиризе, Подемоса, Најџела Фериџа говоре о томе. Грађани су незадовољни традиционалним политичким странкама, постојећом елитом, и очекују промене”, указује он.
Соња Лихт, директорка Београдског фонда за политичку изузетност, убеђена је, међутим, да Србија има две могућности: да иде ка ЕУ, с надом да ће унија опстати и ојачати, или да остане сама на „периферији периферије” с неизвесним изгледима да „преживи” разноразне налете које са собом носи глобализација.
Заправо, да може да буде успешна земља само унутар ЕУ. „Свако ко тврди да постоји план Б говори апсолутну неистину, јер не постоји друга озбиљна интеграција на политичком, економском и безбедносном нивоу, нити нас било ко зове”, изјавила је Лихтова.
За разлику од ње, Иво Висковић, професор Факултета политичких наука, који такође сматра да Србија не би требало да има план Б, истиче да би требало да има планове А1, А2 и А3, да има одговор шта ако се догоди ово са ЕУ, шта ако се догоди оно са ЕУ... „Али лично мислим да нам од ЕУ напросто нема боље алтернативе. Уколико она опстане, а ја мислим да хоће, онда заиста можемо само да размишљамо о варијантама које су у оквиру суштинске једне опције”, подвлачи Висковић, уз истицање да је тешко у овом тренутку на дужи рок предвидети колико ће нам бити потребно времена да постанемо чланица и шта ће се унутар ЕУ, у међувремену, догодити.
Упитан да ли мисли да план Б план не би требало састављати чак ни у случају распада ЕУ, одговара одрично, „јер ћемо у том случају бити на ономе на чему смо сада”.
Осим ЕУ, Висковић, иначе, не види с ким бисмо то могли, на било који начин, да се интегришемо, будући да су сви остали далеко, па то „није ни географски, а ни геополитички могуће”.
Нереална је, како сматра, идеја да у неком резервном плану буде Русија: „Замислите само како би то изгледало: има нас мало овде, мало онде, а између нас три хиљаде километара туђе територије.” Указујући на искуство Албаније с Кином, подвлачи да велика сила може да вам помогне, али ако сте далеко од ње не може да буде непосредно ваш савезник. „У том смислу, с Русијом и с другим земљама треба одржавати што боље односе. То јесте наш интерес, али не видим да би могло да дође до било каквог уједињавања”, закључује Висковић.
          = преузето, извор: Политика

четвртак, 12. новембар 2015.

Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк



Објављено је 01.12.2014.
Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк

Пре три и по века у Вранешу код Бијелог Поља родила се љубав између Ахмет паше Хасанбеговића и Паве, јединице вранешког кнеза Николе Миликића. 

понедељак, 9. новембар 2015.

У корову ...

Планинари и потомци ратника чистили српска страдалишта на Кајмакчалану. До многих гробова немогуће прићи. Бришу се белези наше славне историје 



У пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмачкалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине...
После ослобађања Србије, све до Другог светског рата, а делимично и у Титовој Југославији, српска гробља на Кајмакчалану, расута на око 96 локација, посећивали су највиши представници државе, сваке године на Петровдан, на Кајмачкалану су се окупљали преживели ратници да обележе велику победу и одају почаст својим палим саборцима. О гробљима се организовано бринуло...
- До већине српских гробаља данас се долази само џиповима и пешице, џомбастим и често неприступачним путевима. Гробови су зарасли у траву, често су утонули у земљу или су сакривени у шибљу, негде их је однела вода... 
На неким локацијама се уопште “не виде”, као да их није ни било, али, захваљујући једној карти из 1920. године, успео сам, годинама обилазећи овај простор, да лоцирам свако место где је сахрањен бар један српски војник, али нажалост, немамо ни новца, ни стручњака да та места поново достојно обележимо - каже Раде Кнежевић, искусни планинар из Лепосавића и члан Удружења потомака ратника (1912-1920), који је са групом планинара из целе Србије и потомцима славних ратника неколико дана чистио запуштена гробља на Кајмачкалану. Чистили су гробове и уређивали гробља на Груништу, Студеној води, Грунишком вису, Петелину, Будимирцима, Бачу, Живојну, Добровени...
ПОТРЕБНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ
- БОЈИМ се да ће се избрисати белези најславније српске историје, већ пуно тога је избрисано, последњи је тренутак да наша држава формира стручне тимове који ће обићи Кајмакчалан, лоцирати сва гробља и гробове и направити план за њихову трајну заштиту. Спремни смо да, у границама наших могућности, пружимо максималну помоћ. Прилика да се “бар мало поправимо” је стогодишњица битке на Кајмакчалану коју ћемо, окупљањем на Петровдан, обележити идуће године, а надамо се да ће се у обележавање укључити и држава - додаје Кнежевић.
Планинари и потомци ратника на гробљу на Кајмакчалану
ВОЈВОДА ВУК
ПЛАНИНАРИ из Србије пронашли су на Кајмакчалану, на Грунишком вису, потпуно запуштен, оштећен, оронуо и недоступан споменик Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Још пуно оваквих споменика и белега, најхрабријим српским јунацима, сакривено је по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.
Чесма на локалитету Студена, вода се једва назире




У корову гробови јунака | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 2. новембар 2015.

Како зубари могу бити вишак, и у Београду и у Нишу, и у Кучеву и у Ужицу, у земљи Србији где толико има грађана којима је потребна помоћ зубара?



Уколико до краја ове године држава и локална самоуправа системски не реше проблем Стоматолошке службе нишког Завода за хитну медицинску помоћ, дванаесторо преосталих, неуговорених радника могло би да буде проглашено технолошким вишком.
Финансијски проблеми нишке Хитне помоћи који датирају од пре неколико година, због чега је ова установа била дужна многим добављачима и кубурила са погонским горивом за своја возила, углавном су били повезани са дуговањима према неуговореним радницима, кажу из Завода. Иако је ситуација делимично решена, и за разлику од претходног периода Хитна није у блокади, дуговања и даље постоје, а велики проблем представљају и зубари и техничари који не примају плате.
- Нисмо се ни примакли решењу проблема, јер и даље имамо дванаест радника Стоматолошке службе и даље су неуговорени, тако да РФЗО не обезбеђује новац за њихове плате а дуговања стоје, тако да је ситуација заиста компликована - каже др Бранислав Ничић, в. д. директора нишке Хитне службе.
Један од предлога руководства локалне самуправе, о коме се већ разговарало, био је и да они наставе да раде, али под окриљем Дома здравља као дежурна служба.
- Уколико би се то десило, остали би да раде у просторијама Завода за хитну медицинску помоћ, али би институционално били везани за Дом здравља, јер он има право да организује Стоматолошку службу и за одређени број екипа добија новац од РФЗО, што нажалост није случај са Хитном помоћи - наводи Жарко Ранковић, градски већник.
ТЕРЕТ ЗА ГРАД
- УПОЗОРАВАЛИ смо и бивши менаџмент да ће ти стоматолози и остали које не препознаје држава, на крају угрозити основну функцију Хитне - истиче Љубивоје Славковић, заменик градоначелника.
- Управо због тога смо пре неколико месеци морали из буџета да дајемо новац како би у Хитној сипали гориво, јер су паре покупили стоматолози који су са аспекта државе проблематични већ скоро четири године, али и даље су радили тамо.
ЛОША ИДЕЈА
МЕНАЏМЕНТ Дома здравља се не слаже са идејом да радници зубне службе пређу на терет буџета ове установе.
- Град је наш оснивач и ми морамо да поштујемо одлуке, али сматрам да то није добра идеја, јер смо и ми били у проблемима до пре неколико година баш због неуговорених радника. Без проблема из својих средстава плаћамо њих седамдесетак, а стоматолошка служба нам заиста није потребна - тврди др Милорад Јеркан, директор Дома здравља.
Зубари су сад вишак? | Србија | Novosti.rs

ПАЗИ НА ВОЗ!

ПРОПАСТ Документарац