Pismo ambasadoru Velike Britanije - Gospodinu Denisu Kifu

OVO BI POTPISAO SVAKI SRBIN! Anglista odbrusila britanskom ambasadoru

Jelena Radojković, direktora "Oksford centra", koja je ceo život posvetila promociji britanske kulture i jezika, obratila se otvorenim pismom ambasadoru Velike Britanije Denisu Kifu, povodom britanskog predloga Rezolucije o Srebrenici... Njeno pismo prenosimo u celosti uz redakcijsku opremu...

balkanpress 10. 07. 2015. 17:31 16

tanjug

JOŠ NIJE ODGOVORIO NA PISMO Denis Kif

Poštovani,
Ovim putem želim da izrazim svoje duboko razočarenje kao i ogorčenost povodom predloga britanske vlade koji se odnosi na Rezoluciju o Srebrenici.
Više od 40 godina svog rada i života posvetila sam negovanju i promociji britanske kulture i jezika. Rođena sam u Beču (Vienna, 1944). Studirala sam anglistiku/germanistiku u Hamburgu, Njujorku, Karačiju i Beogradu.
Već 25 godina vodim lingvistički centar (Oxford Centar, Beograd/Niš). Kroz našu školu engleskog jezika prošlo je više hiljada studenata, a knjižara Oxford Centar, koja radi u okviru iste organizacije, je za ovih 25 godina u saradnji sa britanskim izdvačkim kućama Oxford, Longman itd. prodala hiljade udžbenika za engleski jezik.
Zajedno sa britanskim stručnjacima, organizovala sam mnoštvo stručnih seminara po celoj Srbiji koji su imali za cilj promociju engleskog jezika i kulture, ali i stvaranje tržišta za britanske izdavače.

Nema genocida

Pre svega, svoje duboko neslaganje izražavam u pogledu termina genocid koji se koristi u rezoluciji. Sama definicija genocida, kako lingvistički tako i faktički, ne može biti primenjena na slučaj Srebrenica:
1. Žrtve stradale u građanskom ratu u Srebrenici nisu bile žene i deca već naoružani vojno sposobni muškarci. To u osnovi diskvalifikuje termin genocid.
2. Broj žrtava nikada nije utvrđen, a pošto srpska strana nije imala uvid u istraživanja, ne možemo prihvatiti tu kvalifikaciju niti broj žrtava. Broj žrtava utvrđen 2005. bio je 1.180. Na volšeban način taj broj je 2014. godine dostigao 6.400 žrtava, a ove godine pojavom „nekih novih žrtava" došlo se do broja od 8.000. Pitamo se koliko će žrtava biti npr. 2020. godine?

Kako su se u "demilitarizovanoj" zoni iznenada zatekli naoružani muslimanski vojnici Nasera Orića? 

3. Ceo nemio događaj odvijao se u zaštićenoj zoni UN, koja je podrazumevala demilitarizaciju.
4. Poznato je da su po ulasku srpskih snaga u Srebrenicu evakuisani žene i deca na muslimansku teritoriju. Apsolutno nije jasno kako su se u toj "demilitarizovanoj" zoni iznenada zatekli naoružani muslimanski vojnici Nasera Orića?
5. DNK analiza dokazano nije pouzdana, a vrlo verovatno je i falsifikovana, jer su bosanski Muslimani potpuno istog etničkog i genetskog porekla kao Srbi, što je istorijski potvrđeno.
6. Veliki broj svetskih i srpskih analitičara tvrdi da je ceo događaj u Srebrenici bio namerno isceniran kako bi se stvorio povod za bombardovanje Srba od NATO, bez odobrenja Saveta Bezbednosti UN. Kao što je poznato, ovaj presedan je otvorio vrata svim budućim ratovima, razaranjima i milionskim žrtvama na Bliskom istoku, u Africi i Aziji u 21.veku.
7. Paradoksalno je da se pravi genocid nad 3.500 srpskih civila u toj istoj Srebrenici ne samo ne podvodi pod genocid nego se ne spominje ni kao ratni zločin. Da ne govorimo o ostalim stradanjima srpskih civila širom bivše Jugoslavije koji su bili mučki ubijani od strane Al Kaide, Mudžahedina, hrvatsko-američke vojske i „savezničkog bombardovanja".

Zapad ovim pokušava da opravda ničim izazvan raspad Jugoslavije...

8. Navodi koji govore o Srebrenici kao najvećem genocidu posle drugog svetskog rata su jedna krajnje manipulisana i lažna konstrukcija i zato, sve dok se ne organizuje kredibilna međunarodna istraživačka komisija, koja bi uključivala i srpsku stranu, ne možemo prihvatiti nikakve kvalifikacije jer one očigledno u ovom trenutku samo služe daljem brutalnom ponižavanju srpskog naroda. Najgore je što ovim činom Zapadna Alijansa pokušava da opravda ničim izazvan raspad Jugoslavije i bombardovanje Srbije, a u krajnjoj instanci i dalje razdvaja i sprečava pomirenje naroda u bivšoj Jugoslaviji. Pitanje je, kome to ide u korist i na čast?

Žrtve su Srbi

U svojoj istoriji srpski narod nikada nije počinio genocid. Vekovima je živeo sa muslimanima i drugim verskim zajednicama i razvio najveću toleranciju prema svim narodima sveta.
Što se tiče genocida, istorijski najveći ratni genocidi (posle jermenskog u 20. veku) dogodili su se u Prvom i Drugom svetskom ratu nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
U toku Prvog svetskog rata stradalo je više hiljada srpskih civila od strane austrijske vojske, a o čemu postoji obimna filmska i foto dokumentacija. Srpska vojska je tada zadivila ceo svet jer je vojne zarobljenike ne samo čuvala nego i hranila na istom „kazanu", o čemu su svedočili svi zapadni mediji ali isto tako i britanske bolničarke. Srbija je tada izgubila milion i po radno sposobnog i reproduktivnog stanovništva. Žrtve genocida iz Prvog svetskog rata nikada nisu iznete pred svetsku javnost niti je Srbija dobila ikakvu ratnu odštetu.

Najveći genocid u Drugom svetskom ratu počinile su hrvatske ustaše zaklano je oko dva miliona srpskih civila i o tome postoji brojna dokumentacija

U Drugom svetskom ratu u najvećem genocidu nad srpskim civilima (1941-1945) u kvislinško-vatikanskoj Hrvatskoj pod okriljem nemačke okupacije, a pod rukovodstvom hrvatskih ustaša, zaklano je oko dva miliona srpskih civila. Dokumentaciju o tome možete potražiti :
- BBC documentary - preko pola miliona žrtava;
- Spiegel, april 2010 - 1.8 miliona žrtava;
- Karl Heinz Deschner, poznati nemački katolički teolog, u svojim brojnim radovima navodi dva miliona žrtava.
Kao ni sva prethodna stradanja Srba, tako ni ovaj genocid nije priznat od međunarodne zajednice niti je ikada odata pošta ovim milionskim žrtvama.
Takođe, izgleda da smo zaboravili sve žrtve britanskih bombardovanja Srbije u 20. veku, te ostaje pitanje zašto je Britanija bombardovala srpske gradove i civile, a da pritom Srbi nikada u istoriji nisu napali Veliku Britaniju i njenu teritoriju.

Odkud vam pravo?

Posle svega navedenog, postavlja se pitanje da li Velika Britanija ima moralno pravo, odnosno kredibilitet, da bude "Judge and the Jury" ne samo u slučaju Srebrenica nego i uopšte.
Koliko je genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara učinjeno u ime i za račun V. Britanije u proteklim vekovima britanskih kolonijalnih ratova na svih pet kontinenata, od Amerike, preko Afrike, Indije i sve do Kine, gde se broj žrtava meri stotinama miliona.

Koliko ju genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara počinjeno u ime i za račun Velike Britanije

Dakle, arogancija sa kojom se britanska vlada postavlja u slučaju Srebrenice predstavlja ne samo krajnji cinizam nego i uvredu, kako srpskog tako i svih naroda sveta, a ključno pitanje je koji je smisao i cilj ovakvog čina.
Naglašavam da se ovo moje obraćanje odnosi na politiku V. Britanije, nipošto na britanske narode, koji su, uprkos imperijalnom izobilju, imali svoje teške trenutke u istoriji.
Takođe, moje obraćanje nije lično i ovim putem želim da izrazim divljenje prema Vašem odličnom poznavanju srpskog jezika.
Nadam se da ćete imati želju i priliku da upoznate najstariju evropsku civilizaciju, koja ne samo da je nastala na teritoriji današnje Srbije (Lepenski Vir, Vinča itd.) nego je srpski narod sve njene tekovine (jezik, mitologija, etnografija…) očuvao i do dan danas, i predao ostalim narodima Evrope (o čemu pišu Gordon Childe, Bryan Sykes, Stephen Oppenhaimer, Collin Renfrew…).
U dobroj veri,
Jelena Radojković
direktor Oxford Centra
      = izvor:  objavljivač