АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА / Душан Стојковић

(Миодраг Павловић, Несразмере старе и нове, Арка, Смедерево, Ид, Скоје, 2010)

Запис. симбол Заветина

            Годинама већ Миодраг Павловић је неспорни класик српске поезије. Било је то пропраћено неколиким изборима из његова песништва. Први се појавио већ 1963. године – 87 песама (издање „Нолита“). Следили су га: Велика Скитија и друге песме (Српска књижевна задруга, 1972; избор је сачинио Љубомир Симовић), Поезија I и II (у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића, „Вук Караџић“, 1981), Одбрана нашег града (Смедеревска песничка јесен и Наш глас, Смедерево, 1989), Поезија (Просвета, 1986; Богдан А. Поповић), Изабране песме (Завод за уџбенике и наставна средства, 1996; Богдан А. Поповић), Изабране и нове песме (Просвета, 1996), Посвећење песме (Просвета, Ниш, 1996; Злата Коцић), Србија до краја века (Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека Србије и СКЗ, 1996) и поетски тротомник у оквиру Сабраних дела М. Павловића (Просвета, 1999 – 2000): Искон, Извор и Исход. *

            Пред нама је класик из чијег се дела могу, и морају, правити различити – и тематски – , сведени и разгранати, избори еда би се приказала сва разуђеност његова лирска певања која је одавно задобила несумњиве епске димензије. У Миодрагу Павловићу имамо оваплоћење песника који је, њиховом оствареном симбиозом, пребрисао све разлике које би се могле приписивати лирици, епици и драми. Универзалног песника. Волео бих да је зналачки, сведен и промишљен, избор који је сачинио Ристо Василевски у.....
        Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/arkamiodragapavlovica



___________
     НАПОМЕНА Уредника: "Заветине" су  недавно, на Веб сајту Библиотека АБВГ отвориле посебну страницу за једног од најважнијих и најутицајних српских песника 20. века, аакадемика Миодрага Павловића, најреалнијег српског фаворита за Нобелову награду, за коју је, узгред буди речено, већ био предлаган. На страницама посвећеним овом плодотворном полиграфу биће објављивана пробрана критика, реална критика, као, кроз време, можда и понешто из најновијих рукописа овог писца, који спада у српске ренесансне духове... "Заветине" позивају и друге ауторе и истраживаче опуса М. Павловића да нам се јаве. Текстове ће прегледати, оцењивати, објављивати или одбацивати М. Лукић...

Bibliografija Vasilevskog u Biblioteci ZAVETINE (2)

Ристо Василев

Zavetine, iz dana u dan, otvaraju po neki novi prozor u svet za srpske pisce, prevodioce, kao i za prevodnu literaturu. Ovih dana, Zavetine su publikovale selektivnu bibliografiju Riste Vasilevskog (1943 -), pesnika i prevodioca, koji je čitav život ugradio u uspostavljanje mostova između srpske i makedonske, albanske, rumunske, bugarske i drugih književnosti.
Selektivnu Bio-bibliografiju R. Vasilevskog  pr i r e d i l a  je  Dr Ljiljana Stejić.
Ta Bibliografija se može slobodno preuzeti na sledećoj internet adresi
https://sites.google.com/site/velikazavetina/bibliografije-i-dela-srpskih-pisaca/selektivnabio-bibliografijaristavasilevskog


Isto tako, Zavetine su publikovale, na engleskom, opšte informativni tekst o ovom  veoma agilnom prevodiocu, izdavaču na jednom od svojih vrlo ozbiljno zamišljenih sajtova.
Videti detaljno:  https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/prozori-zavetina/ristovasilevski
Risto Vasilevski je odnedavno i na Vikipediji. Postavljen je o ovom plodnom kulturnom posleniku klica-članak. Pogledati http://sr.wikipedia.org/wiki/Risto_Vasilevski

Погледи искоса

Тараба.Мишљеновац, 24 04 2010. Заветине.Симболи и сигнали пропадања. Уметничке фотографије Ивана Шишман

ГОСПОДАРИ Књижевног ПОЉА ИЛИ О књижевно-критичом ИНЖИЊЕРИНГУ


Дискурси владају светом: дискурси моћи. На једноставно питање које у овом раду желимо да обрадимо и које гласи: постоји ли српска књижевнички мафија - нешто, дакле, што би било пандан бројним мафијама откривеним у последњем десетлећу на тлу Србије, попут друмске, градјевинске, професорске или нарко-мафије - могло би да се одговори: да, како да не. На следеће питање: можете ли то да докажете?, Одговор би био: тешко, јер мафија је у темељу увек нешто што је цоса ностра (наша ствар) закамуфлирана тајним

Кога то још занима, Наташа?

Само миљеници режима пристојно живе у Србији
Овдашњом културном политиком влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” обележава 15 година рада

„Тачно је. После Слободана Машића, ја сам први приватни издавач у некадашњој Југославији и прва жена издавач у Србији”, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” ове године обележава 15 година рада. До сада је у две мале издавачке радионице „Акваријус” и „Плави јахач” објавила више од стотину наслова и око милион примерака књига. И данас објављује десетак хиљада примерака књига годишње.
– Али, кога то још занима?! – пита се. – Мене нико никада у овом граду није позвао ни на обичан разговор о издаваштву, књигама, културној политици. Данас културном политиком Београда и Србије влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе! Издавачи су све сиромашнији, а Србија све више неписмена. Једино издавачи, миљеници режима, пристојно живе овде. Министри културе долазе и пролазе и није их брига! Сви су фасцинирани само медијима, филмом, културним туризмом… На откупу књига боље пролазе издавачи из Хрватске и Словеније него издавачи из Србије! Тешко ми је да поверујем да ту није реч о корупционашким пословима – каже Наташа Марковић.
Ово није први пут да наша саговорница отворено говори о хаосу који влада у српском издаваштву, али од тога до сада нико није имао користи. Само је она, каже, имала штету. Памти када су књижари на нечију сугестију склањали њене књиге из излога, стављали их испод тезге, а неки други ометали информације у медијима, отказивали конференције за новинаре, обијали јој стан…
„Плави јахач” подржава стваралаштво жена. Промотер је духовне и књижевне заоставштине Исидоре Секулић и већ седам година додељује награду „Исидориним стазама”. Са наградом су сада мало застали „због сиромаштва”, каже Наташа Марковић, наглашавајући да се нада да ће ово признање опстати.
У опусу „Плавог јахача” су осим књига жена писаца и биографије познатих жена – Мајке Терезе, Мелине Меркури, Едит Пјаф, а сада се спрема и биографија Марине Абрамович.
Питамо је не чини ли јој се да данас, баш под паролом „женског писма” има доста кича на тржишту?
– Чак су се и неки мушки лобисти и издавачи досетили, па штанцују нове списатељице, по задатку и по законима тржишта, потхрањујући малограђански концепт културе у Србији. Јевтине теме и јевтине адресе! Не знам како се зову књиге, али знам да је у њима реч о сексу. Нова женска роба за експлоатацију! – објашњава Наташа Марковић, додајући да је, независно од тога, добро што је у последњих пет година око стотину жена у Србији почело да пише и објављује своје књиге.
Међутим, за мејнстрим књижевну критику, за културну политику, за награде, оне не постоје, наглашава Марковићка подсећајући да је, осим бизниса и политике, књижевност деценијама била трећа добро чувана мушка тврђава у Србији. Често наглашава да је у књижевном свету Србије све само мушка таштина и тврди да већ годинама неколико моћника (и моћница) заклоњених иза партијских функција и интереса контролишу комплетну издавачку и књижевну сцену Србије – новац, награде, државне комисије, конкурсе, пројекте, културни туризам у земљи и иностранству…
На београдском сајму књига „Плави јахач” је, под паролом да нема слободе и демократије у неписменој Србији, почео акцију потписивања петиције „Ко не воли књигу не воли Србију” с циљем да ова година буде проглашена годином књиге у Србији. Потписало ју је више стотина људи из света књиге и културе, а власница „Плавог јахача” каже да се радује што је министар културе управо најавио да ће ова година бити проглашена годином књиге у Србији.
Тврдње да је књига роба а издаваштво обична трговина, Наташа Марковић сматра обичним глупостима. Не занимају је игре великих бројева, већ добре књиге.
Мада се уморила од трвења са нагомиланим проблемима у издаваштву, где ни међу издавачима, како каже, нема сарадње, нити свести о минималном заједничком интересу, Наташа Марковић каже да нема намеру да напусти ову делатност. Као и сви монаси Гутенбергове галаксије, и даље је, каже, омађијана књигама. Воли мирис нових књига, купује их и поклања, живи у кући која мирише на књиге и са књигама јој је лепше него са људима.
– Завидим миљеницима режима, којима држава финансира готово све пројекте, једном приватном издавачу готово све књиге! Он и ја не живимо и не радимо у истој држави – каже на крају власница „Плавог јахача”, убеђена да ће књига преживети, макар као ексклузивни предмет у мору агресивних електронских медија и нових технологија.

Гордана Поповић

[објављено: у Политици, 27/02/2010]

погледајте коментаре (10)

Већ виђено , 27/02/2010, 02:41

"Једино издавачи, миљеници режима, пристојно живе овде." каже госпођа Марковић. И тиме у једној реченици сумира стање срског друштва: ништа се није променило, сем да је место калифа дошао калиф. Уосталом то и није чудно: "перјанице" српске демократије су скоро сви деца бивших функционера, првобораца, заслужних радника, високих чинова бивше армије, дипломатског кора ондашње СФРЈ. Нова (стара) српска "елита" из круга двојке која је само променила одела и боје.

Каква тачност процене!

Iz pesničkih radionica (Zoran M. Mandić)

Zoran M. MANDIĆ


ČITAONICA

Ovo je nesebična priča
Radoznalog dopirućeg
Pogleda
Sa starinske stolice
U kojoj je
Laza Kostić skupljao
Nervozna kolena
Gledao iznad svih ponora
Ljude i svedoke
Linije sa crtežima i znacima
Leksike malog globusu
Na plafonu Čitaonice
Požutelelog od usijanja
Senzacija
Tajni
Tragova
Izgubljenih vremena
Ključeva skrajnutog govora
Grubo zaključanih knjiga u
Zbirkama
Vitrina ljubavnih priča
Bitima
Poseda zanosa
Okolo okačenih slika u
Starim ramovma
Na njima nečitki potpisi
Rukopisom ljutnji snova
Kriju rane emocije
Kasne radove sačuvane brige
Nad melodijom ritmova
Elegične pesme
Na jednom mestu fascikle
Ishitrene cenzure
Izgubljenog vremena
Prostor obezglavljene istorije
Srca
Promukli jav ljubavne strepnje
Muka sa muzikom iluzije sećanja
Isčeznuće fantazije zakrčenih
Gena portreta uspomena
Na čija nepopunjena mesta
Jeretici podmeću grimase
Tela drugih verzija
U bronzi neodlivene
Biografije pesnika od koviljskog
Zaveta
Dunavskog šapata
U uzdahu ništa više
Od E. A. Poa do uskrsnuća
Cvrkuta o
Snovima i snevaču
Sa Skerlićovom neredigovanom
Sumnjom
Šekspirovim stihovima
U bleštavom sjaju kolajne
Pesme nad pesmama
Posveta Lenki Dunđerski
Na kraju fantasmagorične tišine
Devičanske mladosti
U zakasnelom stanju
Poodmaklog huka
Lirskog glasa
Sa njom u nebesima
Nastanci doba lepršavih pupoljaka
Harmonije etida
Pevaju metafore iz sfera mašte
Rađanje duha epohe iz sefa
Malog žutog globusa sa plafona
Ravangradske
Čitaonice
L.K.

(Iz knjige pesama ČITAONICA, Revija, Osijek, 1989. god.)

Beleška o autoru:

ZORAN M. MANDIĆ je rođen na polovini dvadesetog veka u Vladičinom Hanu na jugu Srbije, gde mu je otac Mane službovao kao oficir sa činom majora JNA. Autor je dvadesetak knjiga pesama i eseja obavljenih kod izdavača: Prosveta, Rad, Svetovi, KOV, Intelekta, Braničevo, Arka i dr. Poezija mu je prevođena na druge jezike i uvrštena u brojne antologije, panorame i preglede savremene srpske književnosti u Srbiji i inostranstvu. Knjževnu kritiku je objavljivao u najprestižnijim književnim časopisima i u dodacima za kulturu, umetnost i književnost. Živi u Somboru.

Zavetine su nedavno pokrenule jednu novu neprofitnu biblioteku - Biblioteku ABVG - u kojoj će ubuduće biti publikovani stihovi srpskih pesnika. Ta biblioteka se nalazi na sajtu koji podržava GOOGLE. Ova biblioteka će donositi dah i duh majstorskih pesničkih radionica... Pogledajte... http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica

Афоризми Нинуса Несторовића

- Расипници почетком месеца све паре потроше на храну. Зато после и гладују!
- Штеточине су нам све уништиле. Осим њива.
- Кренули смо у бољу будућност ненаоружани. Нећемо далеко стићи.
- Министарска фотеља је права ствар. Седнеш и уживаш!
- Памет нам се разбежала по свету, а овде су остали само најјачи и најхрабрији. Србија је одувек била земља хероја!
- Председник се народу обратио на српском, мада је то могао да уради и на енглеском. И овако га нико ништа није разумео!
- Нико нам није наметнуо у шта ћемо да верујемо и ком ћемо Богу да се молимо. Сами смо га изабрали!
- Када видим за шта сам живот дао, дође ми да се обесим!
- Истина неће да се дружи са нама. Нашла је она себи боље друштво.
- Када држава пљачка народ, коме треба пријавити крађу?
- Историју смо писали крвљу. Ако нисте гадљиви, прочитајте је!
- Партизани су фашизам осудили на смрт. Ни слобода није ништа боље прошла!
- Разбојници нас пресрећу и пљачкају по парковима и мрачним улицама града. Фини људи то не раде. Они краду из фотеље!
- Тек када изађу на европску сцену видимо колико су наши клубови слаби, али су нам зато навијачи много јаки. Газе све редом!
- Много нас је. Мало је једна истина за све нас!
- Улепшајте истину. Нећете је ваљда такву извести пред народ?!
- Имамо одличну позицију за следећи рат. Најдубље смо се укопали од свих!
- Стварност нам је лоша. Док се не поправи, прекинућмо сваки контакт са њом.

НИНУС НЕСТОРОВИЋ

Нинус Несторовић, сатиричар рођен 1965. године у Смедеревској Паланци.

Објавио је четири књиге афоризама :

ИЗГУЖВАНЕ МИСЛИ,
СИЗИФЕ, СРБИНЕ! ,
НЕРАСКИДИВА ВЕЗА
ВОЈНА ТАЈНА

Приредио Антологију новосадског афоризма:

ПЕЧАТ ВРЕМЕНА

Добитник је више значајних награда:

ВИБ-ове (2000.),
ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ на Меđународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу,
Две прве и једне друге награде на ЧИВИЈАДИ у Шапцу,
награде за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду...
„Димитрије Фрушић“ – коју додељује Друштво новинара Војводине (2008.)

Члан је ДКВ, где је и председник секције хумориста и сатиричара.Живи у Новом Саду, а ради у Управи царина на Новом Београду као новинар у листу „Цариник“.

Предговор књизи критика о поезији М. Тодоровића

Душан Стојковић

И ТАМНО И ДУБОКО

Српска поезија и више је него земља чудновата. У њој су до неба уздизани песници који то ни по чему не заслужују, а на далеке маргине потиснути они који битну и врхунску поезију стварају. Иако се с времена на време, и веома често, пожели неки критичар који ће челичном метлом раскрчити и прочистити мемљиве ходнике у којима поезија једва може да дише, такав се не јавља. И не само зато што је време великих критичара – могуће – заувек прошло. Ситуација је много сложенија и болест је много тежа. Најпре, сами песни-ци се међусобно не читају

Нови веб сајт Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ посвећен рукописним заоставштинама српских писаца

Током лета 2009. Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је покренуло сајт (уз подршку Googla) ЗАОСТАВШТИНА (http://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna )

на коме је објављена занимљива иницијатива за очување рукописних заоставштина српских писаца који нису више међу живима, које неретко завршавају у контејнерима за смеће, на жалост! Ових дана је публикован део рукописне заоставштине Филипа Сенковића под насловом НЕОБИЧАН СУСРЕТ. Дупљајска колица. Повратак мртвих. То је безмало читав један сонетни венац, песника који је остао апсолутно непознат за живота. Како незванично сазнајемо, ЗАВЕТИНЕ припремају да објаве и делове рукописних заоставштина других српских писаца, које су сачуване, пуким стицајем околности, а које су далеко од очију књижевне јавности. Пројекат ове врсте је свакако вредан пажње и материјалне подршке. ЗАВЕТИНЕ то сада чине о свом руву и круву.

Овакви подухвати обогаћују и чувају једну културу и књижевност.