Александар Лукић
КОХОРТЕ ЗЛА
Вино цвета у стакленци с пролећа у подруму.
Крв пламиња цветањем у срцу људском слично.
Балканске убице постају – увек прозаично
у доба рата умишљени синови: кохорте. Лично
познавах многе. Протуве: једни другима равни.
Венчани прстен: нагле, пренагле, ђавоље слуге.
Одрубљеним главама несрећника, о опкладу
по зеленој трави играју лопте за пакло пљуге.
Безбожна страдања - чему? У име Бога, веле!
Једни се крсте, други клањају, а трећи целом шаком
бију почев од чела. Јадан је Бог поред такве феле:
овај живи свет и ми са њим у стиску јаком.
Видиш ли како са људских лобања шупље очне дупље
пут осветљавају уместо џепне лампе: како жмигају свици.
Густ мрак гоне у још дубљу таму
дођавола нек иду крвници!
= из необјављених рукописа српских песника
Нема коментара:
Постави коментар
Било би лепо и конструктивно да коментари не буду предуги, и изван задате теме, зар не?