Претражи овај блог

Translate

Гусле, коченица.ШИРОК ВИДИК




























(...) ЈАСЕНИЦА. СТАРИ ЗАВИЧАЈ

Записивао сам на папиру назив места и време када би прошли кроз њих. Био је уторак. Пошли смо пре девет ујутро. Из Мишљеновца. Док је био жив, отац наш Михаило је опомињао да треба да видимо Јасеницу, село у Крајини одакле су добегли наши преци у време зулума Пазван Оглуа.
    У 9:15 били смо у Кучеву.
     Пре једанаест зауставили смо се иза Благојевог Камена у шуми, крај Пека, у ловишту, где смо боравили пре неколико дана и заборавили моје чарапе. На грани багрема...
Чарапе су се осушиле и чекале нас... Шума и Пек их нису однели. 

...    Кад бисмо тако могли, пролазећи неким пределом, селом, Јасеницом, да нађемо и своју прошлост, тако лако, очувану и неосакаћену временом...
      Доручковали смо, полако, јер смо осетили глад. А и пут је био вијугав и далек, испред нас - Неготин, Зајечар, Ртањ... Felix Romuliana...
    Записивао сам: 11: 03 Мајданпек (центар)
    11: 27  Бели извор
    11:36 Близна. Кафана Балић
    11:47 Завета
    11:49 Рудна Глава
     12:10  Попадија
      12: 14  Плавна  
      12:27 Штубик
     
..
Ово  су слике непознате Србије, Источне Србије, Крајине, која нестаје полако и неповратно

.. Видите ли, свака ова кућа носи своју судбину, историју и Крст! Загледајте се мало боље...
Погледајте све то усред бурјана, крај друма. А шта је са оним другим кућама  уз пут кроз шуму - иза  тих кућа?

.. Такву сам страхоту пропадања виђао и на планини Радан у забаченим српским селима...Зашто наш народ напушта поседе, куће и здрава планинска станишта?
















...

       








































































Где су власници ових кућа? Помрли? Где су наследници? Зашто не обиђу те куће, или ако их већ не занимају - зашто их не продају? Или - зашто им држава не одузме те куће и преда на старање онима који би их одржавали?
    Треба жестоко и без икаквих обзира кажњавати небригу!

* * *
    Последњи је час и за ове куће...
     

...















































































































































Застали смо крај ове куће у Штубику да се мало одморимо, у хладу преко пута, где је био поток који не пресушује, са провидним виром пуним ситних риба, и бундевама  у башти уз саму шуму - видели смо моћна врежа бундева и крупне листове, које никога не остављају равнодушним. Овде некога има који види баш ту своју будућност, нека их Бог поживи. Народ се склонио у куће или у дебелу хладовину от тропске августовске жеге. Народ живи, живеће и преживеће, чувајући тај спој старод или традиционалног и новог...


















































* *

          12:44   Шаркамен (Властимирово село)... Малајница...
         12:50 Јасеница...
         Отац нам, покојни Михаило, долазио је у Крајину, тј. код својих побратима (у Штубик), али не и у Шаркамен, Јасеницу... Можда је крајем шесдесетих, једном приликом, путовао апостолски (пешке) чак и до Неготина, са Мишљеновчанима? Али преко Јасенице није прошао, мора да је ишао неким другим правцем.
       Мене је, у Јасеницу, довео један анђео.
       Ево, ту сам. После скоро два века






































У нашем правом старом завичају. Из кога смо се запутили низ планине, на запад. Бежећи од зулума и одметника Пазван Оглуа...
    Да станемо мало овде. То изнад моје главе нису вешала историје, то је други знак.
    Шта су векови и у њима трајање фамилија?
    Ово?





















      Паперје шумског маслачка?...

______

    *  Аутор свих фотографија у овом посту је Бранка Веддер. Прилози подлежу ауторском праву.

ЛеЗ 0016053



Нема коментара:

Постави коментар

Било би лепо и конструктивно да коментари не буду предуги, и изван задате теме, зар не?

instagram

Instagram