Претражи овај блог

Translate

ДУГ ПОГЛЕД УНАЗАД

Бацајући дуге погледе уназад

(...)

     



    7. XII 73.      9. XII 73. -  Једно је сигурно - добро је имати стожер и пластити узвишени смисао око њега, слагати у тексту храну за преживање.

*
    Мени уопште тешко пада да се смирим, да заспим лако, да утонем у сан и да заборавим. Да заборавим Све.И да се помирим са... ( додајте коју год од ових речи: лепршавост, срећа, ток догађаја, судбина - једна једина).
    Унутар, у мени, дешава се много тога. На рушевинам се подижу темељи новог живота, док упорно, упорно веје туга, тешка као небо данско и атмосфера приповедача Gunnara Gunnarsona.

* *
   Снег пада, снег засипа моју тугу - мртву прошлост и мртву садашњост. Утопише се моје лепе визије и снови о срећи, и глас мој некадашњи, радосни, жално се разлеже на бреговима, као звук фруле влашког пастира у сутон. Где је занос?

* * *
   Као усијани гвоздени крст утиднут у људску кожу, тако се у моју душу урезало једно светло пролеће у источној Србији, као брз одсјај Божје појаве, кад је Сунце љубави сијало са ултрамаринског неба наде ...

ЛеЗ 0016059





     8. XII 73.  У једном напредном часопису објављене су моје песме. Неколико.  Чудим се уреднику који је допустио да буду публиковане, а још више чудим се својој храбрости да их пошаљем дотичном часопису.
    Песме су без ритма, експресионистичке су и далеко од онога за чим жудим. Риме су нарочито тражене, појединиу детаљи су натурални. Песме су пуне конкретних имена, назива улица, других неважних детаља, који одвлаче устрану, као разбојници.
Још увек, још увек, треба да трагам за складнијим и сажетијим изразом, још увек треба да кротим своје нестрпљење...

     ЛеЗ 0016042

Нема коментара:

Постави коментар

Било би лепо и конструктивно да коментари не буду предуги, и изван задате теме, зар не?

instagram

Instagram