Претражи овај блог

Translate

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

недеља, 27. септембар 2009.

ПОТЕМКИНОВА СЕЛА


9.
Шесдесетогодишњак сам. Свашта сам претурио у животу преко главе и свачега сам се нагледао. Не један мој вршњак успео је да објави сабрана или изабрана дела о трошку народа. Ја сам своја једва објавио, и то први пут као пилот издање, а други пут као дигитално непрофитно издање – о с в о м т р о ш к у! (Као Настасијевић, или као Бора Станковић Нечисту крв некада. Ја признајем да сам неуспешан писац, и знам да нисам једини. Исто тако, врло добро знам, да се сав тај наш тзв. данашњи књижевни успех своди на нешто незнатно, тужно, бирократски кочоперно, на нешто што може стати у једну кутију за ципеле испод ормана или кревета. Ја знам да ће све то покрити дебеле наслаге прашине. Јер сви ти књижевни успеси стечени овде на Балкану у другој половини 20. века морају проћи то стање таложења прашине. Доиста, то је видљиво у библиотекама! То је видљиво и тамо где се рециклирају тиражи тзв. тиражних писаца по укусу неколико умишљених и амбициозних универзитетских професора – промашених уредника! Предлажем да проверите, ако не верујете: довољно је да дела тих тзв. успешних наших писаца оставите било где на отвореном месту, у соби или напољу, па ћете се брзо уверити како ће их прашина нападати...
Било би добро да овде има успеха макар у било чему, у поезији, прози, у организованости друштва. Али мени се чини да је овде најуспешнији најгори неуспех, који је у знаку Нуле. Ако још увек нисмо стигли до броја Један, то значи, како би Шејка рекао, да не можемо ићи надаље, тј. да нема квалитативне промене. А када отворите тзв. културне додатке српских високотиражних дневника, тамо вас запљусне вампирска фотогеничност генија, који вас лецну својим месарским и парохијским изгледом. Ко су ти људи који покушавају да буду паметни, оригинални, отмени?... Ех, новајлије у свему, манипулатори и манипулисани, знате ли да отменост служи човеку који је има да би сакрио своју величину? А величина није сама себи циљ, већ средство да се постигне ништавило. Јер и ништавило је речитије и делотворније од онога у шта већ пола века покушавају да нас убеде као у успех.
Ако су Рембо, Кафка и Настасијевић људи очитог и непорецивог неуспеха, можете ли замислити, ако се поштено и дубље удубите, где су ови данашњи дигнути високо, као паунови ноћу, у највише крошње столетних дудова? Не дај боже да се стушти нека олујина, невреме, све би то љоснуло у трену и разбило се у парампарчад. Јер тај наметнути успех нема крила, као паунови....

25. септембар Београд Мирослав Лукић



Цео текст можете прочитати и преузети на следећој интернет адреси

Нема коментара:

Постави коментар

Било би лепо и конструктивно да коментари не буду предуги, и изван задате теме, зар не?

instagram

Instagram