Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

четвртак, 12. новембар 2015.

Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк



Објављено је 01.12.2014.
Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк

Пре три и по века у Вранешу код Бијелог Поља родила се љубав између Ахмет паше Хасанбеговића и Паве, јединице вранешког кнеза Николе Миликића. 

понедељак, 9. новембар 2015.

У корову ...

Планинари и потомци ратника чистили српска страдалишта на Кајмакчалану. До многих гробова немогуће прићи. Бришу се белези наше славне историје 



У пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмачкалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине...
После ослобађања Србије, све до Другог светског рата, а делимично и у Титовој Југославији, српска гробља на Кајмакчалану, расута на око 96 локација, посећивали су највиши представници државе, сваке године на Петровдан, на Кајмачкалану су се окупљали преживели ратници да обележе велику победу и одају почаст својим палим саборцима. О гробљима се организовано бринуло...
- До већине српских гробаља данас се долази само џиповима и пешице, џомбастим и често неприступачним путевима. Гробови су зарасли у траву, често су утонули у земљу или су сакривени у шибљу, негде их је однела вода... 
На неким локацијама се уопште “не виде”, као да их није ни било, али, захваљујући једној карти из 1920. године, успео сам, годинама обилазећи овај простор, да лоцирам свако место где је сахрањен бар један српски војник, али нажалост, немамо ни новца, ни стручњака да та места поново достојно обележимо - каже Раде Кнежевић, искусни планинар из Лепосавића и члан Удружења потомака ратника (1912-1920), који је са групом планинара из целе Србије и потомцима славних ратника неколико дана чистио запуштена гробља на Кајмачкалану. Чистили су гробове и уређивали гробља на Груништу, Студеној води, Грунишком вису, Петелину, Будимирцима, Бачу, Живојну, Добровени...
ПОТРЕБНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ
- БОЈИМ се да ће се избрисати белези најславније српске историје, већ пуно тога је избрисано, последњи је тренутак да наша држава формира стручне тимове који ће обићи Кајмакчалан, лоцирати сва гробља и гробове и направити план за њихову трајну заштиту. Спремни смо да, у границама наших могућности, пружимо максималну помоћ. Прилика да се “бар мало поправимо” је стогодишњица битке на Кајмакчалану коју ћемо, окупљањем на Петровдан, обележити идуће године, а надамо се да ће се у обележавање укључити и држава - додаје Кнежевић.
Планинари и потомци ратника на гробљу на Кајмакчалану
ВОЈВОДА ВУК
ПЛАНИНАРИ из Србије пронашли су на Кајмакчалану, на Грунишком вису, потпуно запуштен, оштећен, оронуо и недоступан споменик Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Још пуно оваквих споменика и белега, најхрабријим српским јунацима, сакривено је по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.
Чесма на локалитету Студена, вода се једва назире




У корову гробови јунака | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 2. новембар 2015.

Како зубари могу бити вишак, и у Београду и у Нишу, и у Кучеву и у Ужицу, у земљи Србији где толико има грађана којима је потребна помоћ зубара?



Уколико до краја ове године држава и локална самоуправа системски не реше проблем Стоматолошке службе нишког Завода за хитну медицинску помоћ, дванаесторо преосталих, неуговорених радника могло би да буде проглашено технолошким вишком.
Финансијски проблеми нишке Хитне помоћи који датирају од пре неколико година, због чега је ова установа била дужна многим добављачима и кубурила са погонским горивом за своја возила, углавном су били повезани са дуговањима према неуговореним радницима, кажу из Завода. Иако је ситуација делимично решена, и за разлику од претходног периода Хитна није у блокади, дуговања и даље постоје, а велики проблем представљају и зубари и техничари који не примају плате.
- Нисмо се ни примакли решењу проблема, јер и даље имамо дванаест радника Стоматолошке службе и даље су неуговорени, тако да РФЗО не обезбеђује новац за њихове плате а дуговања стоје, тако да је ситуација заиста компликована - каже др Бранислав Ничић, в. д. директора нишке Хитне службе.
Један од предлога руководства локалне самуправе, о коме се већ разговарало, био је и да они наставе да раде, али под окриљем Дома здравља као дежурна служба.
- Уколико би се то десило, остали би да раде у просторијама Завода за хитну медицинску помоћ, али би институционално били везани за Дом здравља, јер он има право да организује Стоматолошку службу и за одређени број екипа добија новац од РФЗО, што нажалост није случај са Хитном помоћи - наводи Жарко Ранковић, градски већник.
ТЕРЕТ ЗА ГРАД
- УПОЗОРАВАЛИ смо и бивши менаџмент да ће ти стоматолози и остали које не препознаје држава, на крају угрозити основну функцију Хитне - истиче Љубивоје Славковић, заменик градоначелника.
- Управо због тога смо пре неколико месеци морали из буџета да дајемо новац како би у Хитној сипали гориво, јер су паре покупили стоматолози који су са аспекта државе проблематични већ скоро четири године, али и даље су радили тамо.
ЛОША ИДЕЈА
МЕНАЏМЕНТ Дома здравља се не слаже са идејом да радници зубне службе пређу на терет буџета ове установе.
- Град је наш оснивач и ми морамо да поштујемо одлуке, али сматрам да то није добра идеја, јер смо и ми били у проблемима до пре неколико година баш због неуговорених радника. Без проблема из својих средстава плаћамо њих седамдесетак, а стоматолошка служба нам заиста није потребна - тврди др Милорад Јеркан, директор Дома здравља.
Зубари су сад вишак? | Србија | Novosti.rs

instagram

Instagram