Translate

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 30. август 2015.

Рашку земљу нудили Босни



ПРИКЉУЧЕЊЕ Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја. У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком...
Овако су написали представници муслиманског народа са скупа у Сјеници, одржаног од 13. до 15. августа 1917. године, тражећи од Аустро-Угарске, преко Генералних гувернемана у Београду и на Цетињу и Земаљске владе у Сарајеву, да се бивши Новопазарски санџак припоји Босни и Херцеговини и тако уђе у састав Аустро-Угарске монархије.
У градићу на Пештерској висоравни 25 представника муслимана, међу којима су били и градоначелници 12 срезова са простора некадашњег Новопазарског санџака, уз присуство двојице официра аустроугарске војске из окружне и среске команде, донело је познату Сјеничку резолуцију, захтевајући комадање територије Србије и Црне Горе.
КРАЉ ОСЛОБОДИО ПОТПИСНИКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕЗАХТЕВИМА Сјеничке резолуције Аустро-Угарска није могла удовољити 1917, а ни наредне године јер је имала других важнијих питања због настале ратне ситуације. После завршетка Првог светског рата учесницима у доношењу и потписницима резолуције суђено је у Новом Пазару 1919. године. Многи су осуђени на временске казне, али је, како истиче Селимовић, Александар Карађорђевић, после крунисања за краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, помиловао осуђене 1921. године.
Учесници скупа, који је, очигледно, организовао окупатор, у писму си изразили дубоко поштовање "које ми одважној војсци Аустро-Угарске монархије дајемо". У исто време, на почетку четврте године одбране Србије у Великом рату, Српска војска је у изгнанству из отаџибине - крварила у рововима Солунског фронта, уз чежњу за родним крајем и вести о зверствима окупатора.
- Конференцијом муслиманских првака у Сјеници председавао је познати аустрофил, Мехмед Изет-паша Бајровић, тадашњи градоначелник Пљеваља. Бајровић је од окупације западног дела Рашке ообласти од стране Аустро-Угарске, па до њене анексије Босне и Херцеговине 1908. године био најзначајнији лиферант аустро-угарским војним гарнизонима у Пљевљима, Пријепољу и Прибоју - пише Салих Селимовић, историчар из Сјенице, у другој књизи "Прилози прошлости Старе Рашке".
Поред Бајровића, Сјеничку резолуцију потписало је још 11 градоначелника: Ризабег Муратбеговић из Новог Пазара, Муратбег Хашимбеговић из Пријепоља, Сулејман еф. Шећерагић из Нове Вароши, Хилмибег Кајабеговић из Бијелог Поља, Дуљко ага Рамхусовић из Берана, Иљаз еф. Ћаловић из Рожаја, Јусуфага Хамзагић из Тутина, Хусеин еф. Хасанбеговић из Прибоја, Рушид еф. Спаховић из Сјенице, Османага Диздаревић из Шаховића и Хусеин еф. Шахман из Будимља.
- Пошто наши односи захтевају другачији поступак него што то сматрају српска и црногорска влада ми молимо К. и К. Војни генерални гувернеман за Србију и Црну Гору да наше захтеве у вези управљања Санџаком поднесе вишој инстанци и да нас до коначног решења тог питања прикључи Босни и Херцеговини, јер управа у тим земљама боље одговара нашим односима - наведено је, поред осталог, у Сјеничкој резолуцији.
Интегрални текст Сјеничке резолуције на немачком језику, како наводе историчари, упућен је главним окупационим властима за Србију и Црну Гору, у Београду и Цетињу, као и Земаљској влади у Сарајеву, уз захтев за пријем на разговоре.
Аустро-угарски официри у Дугој Пољани код Сјенице 1916. године
Тадашње муслиманске вође, слажу се историчари, нису биле у стању да сами нешто конкретније и одлучније ураде без подршке окупатора и страних ментора за остварење својих сеператних циљева.
Они су Србију и Црну Гору, после 1912. године и Првог балканског рата, оптуживали као освајаче и окупаторе његових етничких и историјских територија, док се Аустро-Угарска представљала као ослободилац. У ствари, Аустријанци су на окупираној територији наставили са својом дугогодишњом праксом националног и верског супротстављања, које су спроводили између народа у Монархији. Рачунали су на непревазиђену верску и другу подељеност међу православним и муслиманским становништвом.
Пишући о политици Аустро-Угарске према Рашкој области и намерама Сјеничке резолуције, историчар Ејуп Мушовић је у делу "Нови Пазар и околина" пре пола века истакао:
- Било је то поновно оживљавање идеје Хабзбурга из друге половине 19. века о Санџаку како би га се домогли да би преко њега могли да продиру према истоку, и онемогућили уједињење Србије и Црне.
Белег устаницима, комитама и ратницима 1912-1918. године на Јабуци
Политички правац који је утемељила аустро-угарска дипломатија и војска, а затим изражена "жеља народа Санџака" 1917. године, те формирање ЗАВНОС-а 20. октобра 1943. године у Пљевљима - темељац су данашњих актуелних збивања и захтева за специјални статус или аутономију Санџака, као и прихватања овог назива за некадашње огњиште немањићке државе.
- Аустро-угарска дипломатија је најзаслужнија за наметање имена "Санџак", уместо историјског назива области - "Рашка" или "Стара Рашка", односно Рашка област, како је уобичајено у новије време - подсећа у својим радовима др Славенко Терзић. - Познато је да је термин "санџак" ознака за турску административно-управну област и да је таквих санџака било на стотине широм Отоманског царства од Средње Европе до Азије. Срби су, нажалост, лакомислено и сами почели да прихватају назив "санџак" за историјско језгро своје најстарије државе и тај назив се толико одомаћио да је почео да потискује историјско име територије.
КОРИДОР И ТАМПОН ЗОНА
ИСТИЧУЋИ да су Османлије честим административно-територијалним поделама Рашку област укључивале у више санџака: Босански, Скадарски, Херцеговачки, Пећки, Призренски, Салих Селимовић подсећа да је крајем 18. века основан Новопазарски санџак, а укинут 1877. године и додаје:
- Турски назив за војно и администартивно-управну јединицу у рангу округа не постоји више нигде, али се номинално још једино употребљава за овај простор како би се злоупотребљавао и користио за разноразне политичко-дипломатске манипулације. То је рецидив некадашњих империјалних планова Хабзбуршке монархије уз подршку неких западних земаља, заправо њен коридор за напредовање према Солуну и "тампон зона" између Србије и Црне Горе.

среда, 26. август 2015.

MILJENKO JERGOVIĆ Gdje mogu otići ljudi koji bježe pred posljedicama politike u sjevernoj Africi te na Bliskom i Srednjem istoku? U Europu ili u nebo

MILJENKO JERGOVIĆ Gdje mogu otići ljudi koji bježe pred posljedicama politike u sjevernoj Africi te na Bliskom i Srednjem istoku? U Europu ili u nebo

  • AFP


Onih dana kada sam dolazio na svijet, godina je bila 1966, Jugoslavija je već podijelila pasoše svima (ili skoro svima) koji su ih tražili, i započinjala je kratka i plodonosna era gastarbajtera.

уторак, 25. август 2015.

Преко Србије сигурно и јефтино



БРОЈ избеглица које су од почетка године изразиле намеру да траже азил у Србији јуче је достигао 92.677. Очекује се да ће до краја недеље бројка премашити 100.000, а према речима републичког комесара за избеглице и мигранте Владимира Цуцића, нико од тих људи није ушао у азилну процедуру. Сви су врло брзо, за дан-два, напустили Србију. 
До сада је дневно у нашу земљу улазило између 1.500 и 2.000 људи, а процене Комесаријата за избеглице су да ће их у наредном периоду улазити и до 3.000. Зато је у оквиру Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања направљен План за миграције, који је од нас додатно тражила Европска комисија, а у контексту преговора за отварање поглавља 24. Он ће, каже државни секретар овог министарства, Ненад Иванишевић, бити представљен јавности пошто га усвоје Радна група и Влада.
У међувремену, из УНХЦР најављују да се нови избеглички таласи тек спремају, а главна рута њиховог кретања више није "медитеранска", већ "балканска". Она је од половине јуна доминантна због великог броја људи који су се удавили не докопавши се обала Италије и Шпаније. На "балканској рути" кључни правац је Грчка - Македонија - Србија - Мађарска, којим иде 90 одсто избеглица. Врло мало миграната, не више од девет одсто, креће се из Турске, преко Бугарске и Румуније, али одатле опет улазе у Србију.
- Правац преко Србије је за њих најлакши, најбезбеднији и најјефтинији - каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. - Из Турске је у Бугарску много теже ући јер је контрола гора него у Грчкој. Осим тога, ни Бугарска, ни Румунија нису пуноправне чланице "шенгена", па постоји контрола између ових земаља. Природни пут преко планина је теже проходан.
Дакле, мигранти би морали да прођу много више граница, уз више пара и више тешкоћа, укључујући и грубу бугарску полицију, када би изабрали овај правац. Такође, ако би били ухваћени у Бугарској, ту би им били узети отисци прстију као у првој земљи у коју су ушли унутар "зидина" ЕУ. Значи, уколико би били одбијени у западној Европи за азил, вратили би их у Бугарску, а нико од њих то не жели. Много им је драже да Мађарска буде прва земља ЕУ у коју су ушли, и да у њу евентуално буду враћени, јер ће одатле лакше назад, у Немачку или Шведску.
Из истих разлога мигранти не иду ни из Србије у Хрватску. Осим што преко Хрватске такође имају да пређу више граница до "слободе", они не желе да буду враћени ни у ову земљу.
- Када се докопају Мађарске, лако путују даље јер више нема граница - напомиње Ђуровић. - Чак и када их мађарски граничари ухвате пре него што уђу у ову земљу, па их врате у Србију из које су дошли, они траже нове путеве и журе опет пут Мађарске. Чак 90 одсто Сиријаца успе да добије азил у Немачкој и Шведској, и зато су ово за њих обећане земље.
ОТВОРЕН ИНФО-ЦЕНТАРКао један од првих одговора на појачан прилив азиланата, у Београду је јуче отворен Инфо-центар за азил, у којем ће мигранти моћи да добију информације о центрима за азил, правну и психосоцијалну помоћ, да користе компјутере и бежични интернет. Инфо-центар је отворен у Немањиној улици, у близини аутобуске и железничке станице, а отворила га је Општина Савски венац, уз помоћ невладиних организација.
Одлуком Европског суда за људска права, Грчка је већ неко време несигурна земља, што значи да упркос томе што се први отисци прста већини избеглица узму у Грчкој, нико у њу не може бити враћен јер се тамо крше избегличка и људска права. Као што су "Новости" већ писале, од петка је и Македонија несигурна, према извештају УНХЦР-а. Шта то конкретно значи за нас?
- У азилном поступку који би Србија евентуално спровела за тражиоце азила, она не би могла да врати никога у Македонију, јер се у њој такође крше избегличка права. И пре инцидента на граници, до јуна у овој земљи није било могуће затражити азил, малолетну децу без пратње, труднице и мајке са малом децом затварали су у озлоглашени затвор "Газибабе". Од јуна се ситуација нешто поправила, али је уследио инцидент на граници - објашњава Ђуровић.
Али, зато се дешавало да Мађари врате нама оне које ухвате у пограничном појасу или који су ушли у земљу, а нису тражили азил. Ово ће се дешавати и даље. Могуће је и да сви којима западне земље одбију захтев за азил буду депортовани назад у Мађарску, пошто су ту дали отиске прстију. Теоретски, ако Мађари докажу да су они ушли преко Србије, могли би такође да их врате нама. Такви би, међутим, као и до сада, код нас били само гоњени у прекршајном поступку због илегалног преласка границе. Сви они покушали би опет преко Мађарске да се докопају ЕУ.
У овој ситуацији Србија себи не може да дозволи "луксуз" да се понаша као Мађарска, Грчка или Бугарска, јер би сваки инцидент попут овог, македонског, нама затворио врата за најављене преговоре о поглављу 24.
Иначе, према речима комесара за избеглице Владимира Цуцића, талас избеглица из Сирије, Ирака, Авганистана и других држава који је током викенда стигао у Прешево, требало би до среде увече да напусти Србију.


Преко Србије сигурно и јефтино | Друштво | Novosti.rs

недеља, 23. август 2015.

'Бота Сот': Тачи, Чеку, Весели пред Специјалним судом?




ПРИШТИНА - Приштински дневник "Бота Сот" објавио је данас на насловној страни слике бивших припадника ОВК које би, како пише, Специјални суд могао оптужити за злочине.
На сликама су, актуелни заменик косовског премијера и министар спољних послова Хашим Тачи, председник и потпредседник скупштине Косова Кадри Весели и Џавит Халити, бивши премијер и главни командант ОВК Агим Чеку, посланици у скупстини Косова Саип Муја, Даут Харадинај, Азем Суља, Фатмир Љимај, Лахи Ибрахимај, као и бивши командант ОВК од 1997. до 1999 Бислим Зирапи.

У тексту са насловом "Команданте рата ће истразити и њихови саборци" дневник "Бота Сот" наводи се да Специјалном суду почињу да се прикључују и истражни полицајци Косова, иаоко стрепе да се из моралних разлога придруже међунардној екипи за истрагу.

Они се плаше да ће у Приштини потом означени и "оптужени" за истрагу против својих пријатеља, сабораца, као и да ће угрозити синтагму бивше илегалне групе "пријатељи идеала".

"Бота Сот" је сазнала из полицијских извора Косова да је пре три месеца позван полицајац који није хтео да се представи да буде део екипе за истрагу Специјалног суда.

"Пре три месеца су ме звали и рекли да зеле да ме имају као истражиоца", рекао је он.

С друге стране службеници полиције кажу да полиција Косова има довољних капацитета да спроводи закон.




'Бота Сот': Тачи, Чеку, Весели пред Специјалним судом? | Досије | Novosti.rs

понедељак, 17. август 2015.

И званично укинули ћирилицу



ВУКОВАР - Вуковарско Градско веће изгласало је данас измене градског Статута према којима нису предвиђене двојезичне табле, односно ћирилично писмо, на градским установама, институцијама, трговима и улицама у Вуковару.
Да ћирилице до даљег неће бити на натписима у Вуковару одлучиле су странке с хрватским предзнаком у Већу, које су већином гласова усвојиле измене и допуне градског Статута према предлогу градоначелника Ивана Пенаве (ХДЗ), преносе хрватски медији.
За измене је гласало десет посланика владајуће градске коалиције ХДЗ-ХКС, уз подшку представнице ХДССБ-а Славице Јелинић која је осигурала пресудни глас за прихватање измена Статута, а против или суздржано било је десет посланика из редова СДП-а, СДСС-а, ХНС-а и СНС-а.
Изменама Статута су усвојене две одлуке - Статутарна одлука о изменама и допунама Статута, те Статутарна одлука о остваривању равноправне службене употребе језика и писма српске националне мањине на подрчју Града Вуковара, којом би се поступно осигуравала индивидуална права грађана српске националности у Вуковару.
Изменама Статута требало би да се испоштује прошлогодишња одлука Уставног суда да вуковарско Градско веће у року од годину дана реши питање двојезичности у том граду.
Наиме, Уставни суд је 11. августа 2014. обавезао вуковарско Градско веће да у року године дана, према делу Закона о употрерби језика и писма националних мањина у Хрватској, Статутом града пропише и уреди, за цело подручје, односно за поједини део или поједине делове подручја Града Вуковара, индивидуална права припадника националних мањина на службену упорабу свог језика и писма.
Данашња расправа о изменама градског Статута обележена је сукобима око права српске мањине.
У расправи су доминирали супростављени стравови предлагача измена Статута, Пенаве, и представника опозиционих странака (СДСС, СДП, ХНС и СНС), који су биле против предложених измена.
Опозиција сматра да предложене измене Статута не гарантују већа права припадницима српске националне мањине од оних која су им гарантована актуелним Статутом из 2009. године, преноси агенција Хина.
Пенава тврди да предлог измена "максимално могуће прати одлуку Уставног суда", уз поруку да је измена Статута наметнута и "као врући кромпир" пребачена Вуковару из Загреба.
"Нигде у Статуту не пише да је уведена равноправна употреба српског језика и ћириличног писма у Вуковару", замерио је Дејан Дракулић у име Клуба посланика СДСС.
Горан Бошњак из СДП-а је, пак, замерио предлагачу да се ставља у позицију законодавца и да се "поиграва" с правима националних мањина у Вуковару.
"И оно мало права што сте предвидели ограничавате, па тако право да грађани српске националости могу градске акте добити на ћириличном писму сужавате тако што прописујете да то могу добити након писаног захтева", казао је Бошњак.
Измјенама Статута је Србима омогућено извођење националне химне у свечаним приликама, након што се изведе химна Хрватске, као и службена кореспонденција на ћирилици, али при томе за сваки документ морају поднети захтев, уз плаћање таксе од 20 куна.
Одучено је да ће Градско веће једном годишње, у октобру, расправљати о достигнутом степену разумијевања, солидарности...и дијалога међу грађанима Вуковара, те да у складу са закључцима доноси одлуку о могућности, односно потреби проширивања обима осигураних индивидуалних права припадника српске националне мањине у Вуковару новим правима.
Уставни суд је, иначе, неуставним прогласио референдумско питање према којем би грађани одлучили да ли су за то да се Уставним законом о правима националних мањина пропише да право на равноправну службену употребу свога језика и писма мањине остварују у срединама у којима чине више од половине, уместо садашње трећине укупног становништва.

понедељак, 10. август 2015.

Само у јуну и јулу 86.000 избеглица из Сирије, Ирака и Авганистана стигло је до грчких острва, која не могу да им пруже хумане услове боравка – ни кров над главом, ни довољно хране и медицинске помоћи, ни одећу, а још мање светлију будућност због које су оставили домовину...

Грчка немоћна пред проблемом миграната

Само у протекла два месеца на острва је стигло 86.000 избеглица којима власти не могу да пруже кров над главом
Пристигли из Сирије спавају на плажи на Косу Фото Ројтерс
Од нашег дописника
Атина – Потпуни хаос – слика је коју је са грчких острва, претрпаних мигрантима, понео високи представник агенције УН за помоћ избеглицама, објашњавајући да Грча мора да реши овај проблем. Одговор премијера Алексиса Ципраса је да Атина не може сама да реши проблем хиљада миграната и да је терет већи него што држава може да поднесе.
„Неопходна јој је (Грчкој) помоћ ЕУ”, изјавио је Ципрас после специјалне седнице владе посвећене овом питању.
Само у јуну и јулу 86.000 избеглица из Сирије, Ирака и Авганистана стигло је до грчких острва, која не могу да им пруже хумане услове боравка – ни кров над главом, ни довољно хране и медицинске помоћи, ни одећу, а још мање светлију будућност због које су оставили домовину.
Директор УНХЦР-а за Европу, Винсен Коштел, је грчкој влади после обиласка Лезбоса, Коса и Хиоса поручио да је забринут због ситуације која је очигледно измакла контроли и да су неопходне хитне мере у којима ЕУ мора да учествује и подели терет Грчке. Коштел се само први пут суочио са стварношћу са којима грчка острва најближа Турској живе већ месецима од како је талас миграната узео маха и од када на острва стиже бар стотинак миграната дневно. Лезбос, Кос, Хиос, Самос, Лерос и Родос су под опсадним стањем јер у импровизованим прихватилиштима у којима нема елементарних животних услова живе стотине миграната који су без новца јер су последњи долар или евро дали за превоз из Турске ,а затим били остављени без посаде, на сред мора. Овдашњи медији су више пута апеловали на помоћ јер је на Лезбосу стотине људи лежало у пристаништу у нади да ће одатле отићи даље. Изгладнели и изнемогли преживљавали су захваљујући помоћи локалног становништва које им је једном дневно дотурало воду и храну.
Из државне благајне није било никакве помоћи и ситуација је постала трагична јер су се несрећни људи разбољевали, а међу њима је било и много деце. Туристи су почели да заобилазе древни Кос који је изгледао као велики прихватни центар.
„Грчка не може самостално да реши проблем хиљада миграната и сада је тренутак да ЕУ покаже да ли је солидарна или у њој свако покушава да заштити своје границе”, одговор је премијера на замерке УН, уз констатацију да земља и сама има велике проблеме и да јој је за то потребна помоћ Европе.
Ципрас је још једном подсетио да проблем миграната није само грчки, већ европски, али да се стицајем околности Грчка и Италија прве налазе на удару „људи из чамаца” и да је неопходно наћи коначно решење са Турском одакле мигранти организовано крећу на пут а затим бивају препуштени судбини.
Грчка ТВ је више пута емитовала репортаже са тачним сценаријом пребацивања миграната из земаља захваћених ратом до Турске и, затим, до европских обала.У Турској на плажама кажу да чека неколико стотина хиљада људи који су већ платили таксу за превоз у Грчку. То је добро организован посао који у Турској нико не крије од званичних органа, а тарифе су од 1.200 евра до неколико хиљада, зависно од земље у коју се путује. Од како се повећао број оних који су настрадали у таласима Медитерана, све је популарнија такозвана копнена тура. Из Турске, преко Грчке и Макдоније, а затим Србије и Мађарске води „балканска рута” где се неретко добар део пута прелази пешке, са водичима.
Међутим, ЕУ није превише расположена да прихвата нове квоте миграната тако да у овом тренутку највећи терет сносе Грчка и Италија. Атина захтева да се уплати обећана сума од 500 милиона евра.
„Изгледа да је Европа заборавила да су грчке границе и европске и да је заједничка одговорност њихово обезбеђивање”, изјавио је грчки председник Прокопис Павлопулос који се сложио са оценом да је ситуација на острвима драматична и подсетио Европу на споразум о миграцији из 2008. који врло јасно осликава европску одговорност и обавезе у овој сфери.
Проблем се, иначе, већ одавно са острва преселио у Атину где се део миграната одмах пребацују. Али, како је реч о породицама без икаквих материјалних средстава, њихов боравак у главном граду се претвара у агонију. Без новца за хотел и храну, они су до евентуланог добијања докумената за даљи пут препуштени сами себи. Један од атинских паркова био је последњих месеци прихватилиште за стотине породица са децом које су становале у шаторима. Једно црево било је за купање, прање веша, припремање хране, ако се имало од чега.
Помажу добри људи, градске власти, војска се обавезала да ће дневно достављати хиљаду порција. Свакодневно Атињани доносе одећу, паковања воде, храну...О свом трошку некадашње избеглице које су се снашле и остале у Атини организовале су читав мали цех за припремање скромних сендвича које су делили мигрантима. Помажу углавном жене „дошљаци” из афричких и азијских земаља које у Грчкој имају боравак, које су решиле да  остану икоје су се удале за Грке.
Помажу и страни туристи. Кад заврше обилазак Атине, многи са пуним кесама крену у парк-прихватилиште. Када су ТВ екипе једну Канађанку питале откуд и она међу мигрантима уместо на Акропољу, била је врло прецизна:„Овде сам да помогнем јер све ово је срамота за цео свет!”
Одлуком грчке владе, део миграната биће пребачен у нови прихватни центар који се гради мало даље од центра града. Иако на чистини без дрвета и хлада, 350 контејнера са водом и струјом биће сигурно уточиште за многе породице. Они који су једном оставили домовину и све што су имали свакако не очекују много.Само се још надају!
Јасмина Павловић-Стаменић,објављено:у Политици,  09.08.2015

петак, 07. август 2015.

Шта нас чека на Дунаву



"ХРВАТСКА излази из арбитраже. Овакав споразум морамо раскинути!", најавио је председник Владе Хрватске Зоран Милановић. 
Ради се о арбитражном поступку између Хрватске и Словеније, којим је требало да буде утврђена гранична линија у Пиранском заливу. Кључно питање је: има ли Словенија директан приступ међународним водама? Хрватска то оспорава, а на арбитражу се кренуло после вишегодишње пат-позиције.
Проблем је настао пре неколико недеља, када су медији објавили прислушкиване разговоре између словеначког судије при арбитражи и представнице словеначког министарства спољних послова, због чега се у Загребу подигла прилична галама о томе како су прекршени правни и морални кодекси, који регулишу понашање арбитражних судија, а Весна Пусић, министарка спољних послова Републике Хрватске, је још и додала да ово није само питање пристрасности словеначког арбитра, "него и да је стављао документе у спис предмета због чега је цео процес контаминиран."
Цела ова операција у Хрватској уследила је пошто су у Загребу, између осталог, и захваљујући прислушкиваним разговорима, сазнали да ће суштински победник у спору бити Словенија, па је сасвим могуће да се ситуација користи како би се спречио неповољан развој ситуације. Међутим, испоставило се да ће Хрватска изаћи из арбитражног поступка много теже него што се очекивало. Цела процедура је сложена и дуго траје, а Европска комисија је већ саопштила да ће Арбитражни суд наставити да ради чак и ако Хрватска одлучи да се повуче (што је у међувремену већ и учинила), а представница овог тела је изјавила: "Европска комисија не види одрживу алтернативу арбитражном поступку."
Све је ово од велике важности за Србију. Хрватска је у "граничном спору" са свим комшијама, осим са Мађарском. Остаје отворено питање: како је могла бити примљена у ЕУ, када је један од основних услова непостојање спорова овакве врсте са суседима? Знамо да је тадашњи председник Србије Борис Тадић, у априлу 2011. године, после разговора са Јадранком Косор и Борутом Пахором у Смедереву најавио да ће питање границе бити решено до лета (?!), а нешто касније је у сличном тону и послао писмене гаранције, како би Хрватска несметано ушла у ЕУ. Иначе, са Србијом Хрватска има најзначајнији спор, јер званични Загреб тврди да се две земље не граниче средином реке, већ да је на левој обали Дунава остало њених 11.000 хектара, па се граница мора мењати на штету Србије.
Премијер Александар Вучић је изјавио да ће Србија са Хрватском покушати да реши ово питање на билатералном нивоу, а ако то не успе, да ћемо ићи у арбитражни поступак. Међутим, пример из Пиранског залива нам говори да не треба журити са било каквом одлуком, а још мање са најављивањем арбитраже. Боље би било стрпљиво и темељно припремати сопствену позицију.
Од могућег окупљања хрватских комшија и покушаја тражења решења на самиту о границама, до, како предлаже Игор Марковић, узимања у обзир историјских чињеница из 1945. године:
"Комисија под вођством Милована Ђиласа, коју је именовало председништво АВНОЈ 19. јуна 1945, требало је да утврди линију разграничења између Србије и Хрватске. /. Границе су одређиване према срезовима, а не према селима. Од четири већински српска среза на десној обали Дунава, два су припала Хрватској (Барања и Вуковар), а два Србији (Шид и Илок). Према томе, град Илок и села Мохово, Шаренград (Илочки срез), Товарник, Илача, Шидски Бановци, Бапска, Липовац, Строшинци (Шидски срез) припали су АП Војводини, односно Србији. Ипак, сва та места касније су завршила у Хрватској, наводно, "након референдума". Међутим, не постоје никакви званични подаци који указују да је било какав референдум одржан у тим местима (не знају се чак ни датуми фантомских референдума)."


Душан Пророковић: Шта нас чека на Дунаву | Политика | Novosti.rs

Популарни постови