Pismo ambasadoru Velike Britanije - Gospodinu Denisu Kifu

OVO BI POTPISAO SVAKI SRBIN! Anglista odbrusila britanskom ambasadoru

Jelena Radojković, direktora "Oksford centra", koja je ceo život posvetila promociji britanske kulture i jezika, obratila se otvorenim pismom ambasadoru Velike Britanije Denisu Kifu, povodom britanskog predloga Rezolucije o Srebrenici... Njeno pismo prenosimo u celosti uz redakcijsku opremu...

balkanpress 10. 07. 2015. 17:31 16

tanjug

JOŠ NIJE ODGOVORIO NA PISMO Denis Kif

Poštovani,
Ovim putem želim da izrazim svoje duboko razočarenje kao i ogorčenost povodom predloga britanske vlade koji se odnosi na Rezoluciju o Srebrenici.
Više od 40 godina svog rada i života posvetila sam negovanju i promociji britanske kulture i jezika. Rođena sam u Beču (Vienna, 1944). Studirala sam anglistiku/germanistiku u Hamburgu, Njujorku, Karačiju i Beogradu.
Već 25 godina vodim lingvistički centar (Oxford Centar, Beograd/Niš). Kroz našu školu engleskog jezika prošlo je više hiljada studenata, a knjižara Oxford Centar, koja radi u okviru iste organizacije, je za ovih 25 godina u saradnji sa britanskim izdvačkim kućama Oxford, Longman itd. prodala hiljade udžbenika za engleski jezik.
Zajedno sa britanskim stručnjacima, organizovala sam mnoštvo stručnih seminara po celoj Srbiji koji su imali za cilj promociju engleskog jezika i kulture, ali i stvaranje tržišta za britanske izdavače.

Nema genocida

Pre svega, svoje duboko neslaganje izražavam u pogledu termina genocid koji se koristi u rezoluciji. Sama definicija genocida, kako lingvistički tako i faktički, ne može biti primenjena na slučaj Srebrenica:
1. Žrtve stradale u građanskom ratu u Srebrenici nisu bile žene i deca već naoružani vojno sposobni muškarci. To u osnovi diskvalifikuje termin genocid.
2. Broj žrtava nikada nije utvrđen, a pošto srpska strana nije imala uvid u istraživanja, ne možemo prihvatiti tu kvalifikaciju niti broj žrtava. Broj žrtava utvrđen 2005. bio je 1.180. Na volšeban način taj broj je 2014. godine dostigao 6.400 žrtava, a ove godine pojavom „nekih novih žrtava" došlo se do broja od 8.000. Pitamo se koliko će žrtava biti npr. 2020. godine?

Kako su se u "demilitarizovanoj" zoni iznenada zatekli naoružani muslimanski vojnici Nasera Orića? 

3. Ceo nemio događaj odvijao se u zaštićenoj zoni UN, koja je podrazumevala demilitarizaciju.
4. Poznato je da su po ulasku srpskih snaga u Srebrenicu evakuisani žene i deca na muslimansku teritoriju. Apsolutno nije jasno kako su se u toj "demilitarizovanoj" zoni iznenada zatekli naoružani muslimanski vojnici Nasera Orića?
5. DNK analiza dokazano nije pouzdana, a vrlo verovatno je i falsifikovana, jer su bosanski Muslimani potpuno istog etničkog i genetskog porekla kao Srbi, što je istorijski potvrđeno.
6. Veliki broj svetskih i srpskih analitičara tvrdi da je ceo događaj u Srebrenici bio namerno isceniran kako bi se stvorio povod za bombardovanje Srba od NATO, bez odobrenja Saveta Bezbednosti UN. Kao što je poznato, ovaj presedan je otvorio vrata svim budućim ratovima, razaranjima i milionskim žrtvama na Bliskom istoku, u Africi i Aziji u 21.veku.
7. Paradoksalno je da se pravi genocid nad 3.500 srpskih civila u toj istoj Srebrenici ne samo ne podvodi pod genocid nego se ne spominje ni kao ratni zločin. Da ne govorimo o ostalim stradanjima srpskih civila širom bivše Jugoslavije koji su bili mučki ubijani od strane Al Kaide, Mudžahedina, hrvatsko-američke vojske i „savezničkog bombardovanja".

Zapad ovim pokušava da opravda ničim izazvan raspad Jugoslavije...

8. Navodi koji govore o Srebrenici kao najvećem genocidu posle drugog svetskog rata su jedna krajnje manipulisana i lažna konstrukcija i zato, sve dok se ne organizuje kredibilna međunarodna istraživačka komisija, koja bi uključivala i srpsku stranu, ne možemo prihvatiti nikakve kvalifikacije jer one očigledno u ovom trenutku samo služe daljem brutalnom ponižavanju srpskog naroda. Najgore je što ovim činom Zapadna Alijansa pokušava da opravda ničim izazvan raspad Jugoslavije i bombardovanje Srbije, a u krajnjoj instanci i dalje razdvaja i sprečava pomirenje naroda u bivšoj Jugoslaviji. Pitanje je, kome to ide u korist i na čast?

Žrtve su Srbi

U svojoj istoriji srpski narod nikada nije počinio genocid. Vekovima je živeo sa muslimanima i drugim verskim zajednicama i razvio najveću toleranciju prema svim narodima sveta.
Što se tiče genocida, istorijski najveći ratni genocidi (posle jermenskog u 20. veku) dogodili su se u Prvom i Drugom svetskom ratu nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
U toku Prvog svetskog rata stradalo je više hiljada srpskih civila od strane austrijske vojske, a o čemu postoji obimna filmska i foto dokumentacija. Srpska vojska je tada zadivila ceo svet jer je vojne zarobljenike ne samo čuvala nego i hranila na istom „kazanu", o čemu su svedočili svi zapadni mediji ali isto tako i britanske bolničarke. Srbija je tada izgubila milion i po radno sposobnog i reproduktivnog stanovništva. Žrtve genocida iz Prvog svetskog rata nikada nisu iznete pred svetsku javnost niti je Srbija dobila ikakvu ratnu odštetu.

Najveći genocid u Drugom svetskom ratu počinile su hrvatske ustaše zaklano je oko dva miliona srpskih civila i o tome postoji brojna dokumentacija

U Drugom svetskom ratu u najvećem genocidu nad srpskim civilima (1941-1945) u kvislinško-vatikanskoj Hrvatskoj pod okriljem nemačke okupacije, a pod rukovodstvom hrvatskih ustaša, zaklano je oko dva miliona srpskih civila. Dokumentaciju o tome možete potražiti :
- BBC documentary - preko pola miliona žrtava;
- Spiegel, april 2010 - 1.8 miliona žrtava;
- Karl Heinz Deschner, poznati nemački katolički teolog, u svojim brojnim radovima navodi dva miliona žrtava.
Kao ni sva prethodna stradanja Srba, tako ni ovaj genocid nije priznat od međunarodne zajednice niti je ikada odata pošta ovim milionskim žrtvama.
Takođe, izgleda da smo zaboravili sve žrtve britanskih bombardovanja Srbije u 20. veku, te ostaje pitanje zašto je Britanija bombardovala srpske gradove i civile, a da pritom Srbi nikada u istoriji nisu napali Veliku Britaniju i njenu teritoriju.

Odkud vam pravo?

Posle svega navedenog, postavlja se pitanje da li Velika Britanija ima moralno pravo, odnosno kredibilitet, da bude "Judge and the Jury" ne samo u slučaju Srebrenica nego i uopšte.
Koliko je genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara učinjeno u ime i za račun V. Britanije u proteklim vekovima britanskih kolonijalnih ratova na svih pet kontinenata, od Amerike, preko Afrike, Indije i sve do Kine, gde se broj žrtava meri stotinama miliona.

Koliko ju genocida, zločina i otimanja nacionalnih dobara počinjeno u ime i za račun Velike Britanije

Dakle, arogancija sa kojom se britanska vlada postavlja u slučaju Srebrenice predstavlja ne samo krajnji cinizam nego i uvredu, kako srpskog tako i svih naroda sveta, a ključno pitanje je koji je smisao i cilj ovakvog čina.
Naglašavam da se ovo moje obraćanje odnosi na politiku V. Britanije, nipošto na britanske narode, koji su, uprkos imperijalnom izobilju, imali svoje teške trenutke u istoriji.
Takođe, moje obraćanje nije lično i ovim putem želim da izrazim divljenje prema Vašem odličnom poznavanju srpskog jezika.
Nadam se da ćete imati želju i priliku da upoznate najstariju evropsku civilizaciju, koja ne samo da je nastala na teritoriji današnje Srbije (Lepenski Vir, Vinča itd.) nego je srpski narod sve njene tekovine (jezik, mitologija, etnografija…) očuvao i do dan danas, i predao ostalim narodima Evrope (o čemu pišu Gordon Childe, Bryan Sykes, Stephen Oppenhaimer, Collin Renfrew…).
U dobroj veri,
Jelena Radojković
direktor Oxford Centra
      = izvor:  objavljivač 

Рехабилитација Престолонаследника Александра

8. јул 2015. у 13:41

После обраћања Њ.К.В. Престолонаследника Александра и проф. др Оливера Антића у Вишем суду у Београду, суд је тачно у 12 часова и 13 минута донео следеће решење у предмету РЕХ 17/15:

„Усваја се захтев за рехабилитацију Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића, од оца Петра Карађорђевића, рођеног 17.07.1945. у Лондону, у Великој Британији, на територији проглашеној за територију КраљевинеЈугославије, те се УТВРЂУЈЕ да је Указ 392 Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 08.03.1947. године ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на Њ.К.В. Престолонаследника Александра, као и да су ништаве све његове правне последице.

Рехабилитовано лице, Њ.К.В. Престолонаследник АлександарКарађорђевић, сматра се неосуђиваним.

www.dvor.rs

Rehabilitation of Crown Prince Alexander

After address of HRH Crown Prince Alexander and Prof. OliverAntic to the High Court in Belgrade, the court brought the following decisionin the case REH 17/15, at 12:13 sharply:

“The request forrehabilitation of HRH Crown Prince Alexander Karadjordjevic, the son of PeterKaradjordjevic, born on July 17,1945 in London, UK, on the territory declaredthe territory of the Kingdom of Yugoslavia, is being approved and it is beingestablished that the Decree 392 by the Presidency of the Presidium of theNational Assembly of the FPRY of August 03, 1947, is null and void from themoment of its adoption, in the part related to HRH Crown Prince Alexander, aswell as that all its legal consequences are null and void.

Therehabilitated person, HRH Crown Prince Alexander Karadjordjevic, is consideredto be not convicted.

www.royalfamily.org

Ko su razbijači Jugoslavije?

Intervju Blagoje Grahovac: KGB je razbio Jugoslaviju

Zašto je jedna knjiga podigla veliku prašinu ne samo u Srbiji, gde je štampana, nego i u čitavom regionu i zašto su se bezbednjaci svih fela i profila opasno naljutili na njenog autora.

Razgovarao: Veseljko Koprivica

Dnevnici iz ratnih štabova devedesetih godina prošlog vijeka konačno su otvoreni. Knjiga “Glasovi iz gluve sobe”, autora generala avijacije u penziji Blagoja Grahovca, kao rijetko koje štivo danas izazvala je uznemirenost u regionu i veliko interesovanje i stručne i laičke javnosti. “Glasove iz gluve sobe” u maju je objavila izdavačka kuća Laguna iz Beograda. Zbog knjige se general našao na brisanom prostoru. Na njega su i ranije nasrtali mnogi moćnici, kako iz vojne tako i iz civilne vlasti, ali, kako kaže, nije mnogo mario za visoke položaje i udobne kabinete. Čuvao je, kaže, i sačuvao sve svoje potčinjene, svoje principe i svoju slobodu. Bio je savjetnik za bezbjednost Mila Đukanovića u vrijeme dok je ovaj bio predsjednik Crne Gore, tj. u vrijeme Nato bombardovanja SRJ, danas je jedan od najžešćih Đukanovićevih kritičara. U međuvremenu, u regionu, pa i šire, stekao je ugled ozbiljnog analitičara geopolitike koji blagovremeno saopštava šta nas sve čeka u budućnosti. Može se reći da mu je vrijeme najjači saveznik.

Prvo izdanje knjige štampano je u velikom tiražu, već je izašlo i drugo, a u pripremi je i elektronska knjiga. U čemu je tajna tolikog interesovanja za ovu knjigu?

Mislim da se prvi put na našim prostorima pojavila knjiga koja ukazuje kako je razbijena SFRJ i ko su, suštinski, bili najveći odrađivači tog zločina. Razbijena je država koja je po mnogim, pa čak i po onim strateškim, pitanjima mogla služiti za primjer. Ona je imala manjkavosti, posebno u vezi sa političkim slobodama, i sve se to moglo lagodno ispraviti. Citiraću barda srpske književnosti književnika Vidosava Stevanovića, koji je rekao: “Jugoslavija je bila država sa stotinu mana u kojoj je bilo ugodno živeti, a novonastale eks Ju države imaju stotine vrlina u kojima je veoma teško živeti životom dostojnim čoveka”. Mudri književnik očigledno filozofski vidi ono što mnogi još ne uočavaju.

Ko su razbijači Jugoslavije?

I na Istoku i na Zapadu Jugoslavija je mnogima bila trn u oku. KGB je bio glavni razbijač te države i to iz geopolitičkih razloga. U knjizi je to detaljno opisano. Od vojnih i državnih službi, te od kriminogenog podzemlja i političara koji su bili pohlepni na moć vladanja i moć novca, KGB je napravio udarnu mrežu. Tako formirana mreža banditosa odrađivala je sve baš onako kako su i planirali. Nama su ostavili: ratna razaranja, masovne grobnice, zavadu, zločine, pljačkašku privatizaciju, potjernice, lažne patriotizme, lažne autoritete, osiromašenog seljaka, napaćenog radnika, te osramotili časne profesore, časne oficire i časne policajce.

Krenuo je talas relativiziranja navoda iz vaše knjige, pa i blaćenje vas lično.

Tačno, kao po direktivi javljaju se i protestuju upravo pripadnici one mreže banditosa koju apostrofiram kao mrežu razbijača Jugoslavije.

Posebnu ljutnju na vas, i to neskriveno, iskazao je general Aleksandar Dimitrijević, dugogodišnji šef vojne bezbjednosti.

Knjiga tretira događaje od 1989. do 2006. godine, a Dimitrijevića sam upoznao tek 1998.. On nema razlog da onako emotivno i neprimjereno reaguje jer, bar što se njega lično tiče, u knjizi pominjem neke događaje koji za njega mogu biti afirmativni. Ne znam gdje je Dimitrijević sebe sve prepoznao. Možda u onoj grupi banditosa koji su razbili Jugoslaviju. Možda i u onoj grupi oficira koji nijesu imali kapaciteta da se iskažu u svojoj vojničkoj struci, pa su bježali u redove vojne bezbjednosti ili redove vojnih političara. Možda se prepoznao u onoj grupi oficira koji su funkcionisali u paralelnom sistemu odlučivanja. U knjizi obavještavam javnost da su postojali i paralelni vojni finansijski budžeti, pa se Dimitrijević možda prepoznao da, kao dugogodišnji bezbednjak, nije uradio ono što je trebalo da uradi u odbrani države od paradržave. Vidim da ga je posebno uznemirila moja konstatacija u knjizi da su SFRJ i SRJ imale mnogo oficira i generala kojima se mogla ponositi svaka država, ali od 1991. godine preimućstvo su počeli preuzimati oni za koje se moglo reći da su oficirska bagra, Miloševićeva garda i srpski neofašisti. Ne znam u kojoj grupi bezbjednjaci sebe prepoznaju. Pošto više decenija upozoravam javnost da su obje vojne službe SFRJ, SRJ i sada u Srbiji pravi monstrumi koje treba hitno demontirati, možda je Dimitrijević ljut zbog toga što se neko usuđuje da demaskira njegova čeda.

Nije Dimitrijević jedini koji je kritikovao navode iz vaše knjige...

Sasvim je očekivano da frustracije iskazuju osobe koje se nalaze na potjernicama eks Ju država. Frustracije imaju zbog toga što su decenijama barjačili svojim patriotizmom po Srbiji, a sada, zbog onoga što su radili, na vratima očekuju službena lica države Srbije. Frustrirani su i zbog činjenice da su časne oficire godinama nazivali izdajnicima i NATO plaćenicima, a ti isti oficiri danas čista obraza i čiste savjesti slobodno žive na svim meridijanima svijeta. Ali, nervoza i terenska aktivnost u diskreditaciji knjige i njenog autora od strane utreniranog bezbjednjaka Dimitrijevića mnogo govori. Njegov neprimjeren rječnik koji koristi i flagrantno izvrtanje činjenica ukazuju da štab aktivno terenski radi.

Ko čini taj štab?

Decenijama upozoravam da je Srbija poligon ruske mitomanije i crnogorske mafije. Ozbiljnom analizom nepogrešivo možemo doći do jednog modela. Kad god Milo Đukanović uđe u rizik gubitka vlasti u Crnoj Gori, negdje u regionu, a najčešće u Srbiji, zavrti se neki problem koji počinje da zabrinjava kako građane regiona, tako i međunarodnu zajednicu. Nakon toga Đukanović, po ko zna koji put, postane “faktor stabilnosti” regiona, čime kupuje političku milost za svoje političko preživljavanje. Danas opet imamo takvu situaciju. Od postkonfliktnog, Balkan opet prelazi u predkonfliktni region. Neko to veoma vješto radi, ali iz geopolitičkih razloga. Pošto moja knjiga govori upravo o tome i ukazuje koji klanovi i koje ličnosti pripadaju mreži banditosa, logično je očekivati njihovu mobilizaciju u diskreditovanju knjige i njenog autora. Ništa im to ne vrijedi, knjiga se i dalje nalazi na top-listi najtraženijih naslova. Nema bolje reklame za knjigu i njenog autora od činjenice da na njih kidišu banditosi.

Gdje se taj štab nalazi?

Idejno na Istoku, operativno u Crnoj Gori, a terenski u Srbiji, baš kao i decenijama unazad.

Dižu se tenzije u BiH, Makedoniji, na Kosovu… Da li je ugrožen mir na Balkanu?

Balkan je ponovo postao predkonfliktni region. Bojim se da će vašingtonsko-briselska birokratija opet biti nadmudrena. Provjerićemo to po tome da li će opet neko od njih proglasiti Đukanovića faktorom stabilnosti u regionu.

Kada će početi da se rješava balkanski rebus?

Onda kada se postavi tačna dijagnoza razbijanja Jugoslavije. Zar nije očigledno da skoro svi današnji tajkuni, biznismeni, poslodavci, te uglađena i lakirana “elita”, pripadaju upravo grupi banditosa koji su razbijali Jugoslaviju. Sve novonastale države na eks Ju prostoru utrčale su u ralje brutalnog, vulgarnog, dekadentnog i neokolonijalnog neoliberalizma koji nije ništa drugo nego opaki fašizam. Stanovništvo je vrlo striktno podijeljeno u dvije grupe, prva su banditosi kao poslodavci, i druga grupa je većinsko građanstvo kao robovi ili kmetovi. Rušenje Jugoslavije operativno je otpočelo banditskim demonstracijama srpsko-crnogorskih jurišnika u subotu 20. avgusta 1988. godine, kada je današnji režim u Crnoj Gori otpočeo preuzimanje vlasti. Prvi nagovještaj spasavanja balkanskih naroda i država biće onda kada predsjednik Vlade Srbije Milo Đukanović – ne, nije lapsus – bude odmaknut od svih državnih i političkih funkcija. Antifašistički ustanak naroda u Crnoj Gori tinja. Može se desiti da cijena bude velika, ali bez tog zahvata Balkan se neće moći stabilizovati. U to sam više nego uvjeren.

Kako komentarišete to što je Đukanović na nedavnom sedmom kongresu svoje Demokratske partije socijalista iz vrha stranke udaljio, da ne kažemo penzionisao, Svetozara Marovića, Filipa Vujanovića i Igora Lukšića?

Đukanović, u to sam siguran, o svima njima ima negativnije mišljenje nego sve ono zajedno što sam o njima ja kritički napisao. Marović je vrlo kompaktna ličnost u nagonu za novcem i vlašću. Vujanović je raspolućena ličnost. On vidi šta sve DPS radi, pa strahuje od krajnjeg ishoda. Najkraće rečeno – Vujanović je na golemim mukama. Lukšić je daleko ambiciozniji nego što izgleda. Svjestan je da je budućnost sa DPS-om veoma rizična. Đukanoviću je sve to dobro poznato. On u njih više nema povjerenja. I njima je to sasvim jasno, pa sada svi zajedno žive u ravnoteži straha jedni od drugih.

Kada će Crna Gora ući u NATO?

Vrlo brzo, ali ne zbog toga što je Crna Gora spremna za NATO, nego što je to geopolitička potreba. Kada vašingtonsko-briselska administracija shvati da je do sada više puta bila geopolitički nadmudrena na Balkanu, onda će preduzeti mjere da građanima ex-Yu država pomognu da uklone banditose iz državno-političke hijerarhije, čime će Balkan prestati da bude sredstvo geopolitičkih igara. Balkan mora biti tamo gdje geografski i civilizacijski pripada, a to je Evropa. Najdalje za godinu, Crna Gora će dobiti poziv za NATO.

Kakve promjene očekujete u Evropskoj uniji?

EU će uskoro početi da se reformiše i očekujem da će ona biti ili troslojna ili troprstenasta. Za planetu je sudbonosno da se uspostavi američko-evropsko-rusko partnerstvo na novim osnovama, što će se uskoro i desiti. Formula svih uspjeha je u čestim promjenama vlasti, što je jedina garancija za demokratiju i vladavinu prava.

Očekujete li nove napade na vašu knjigu i na vas?

Imam vrlo konkretan predlog – da se emisije u kojima se pljuje po knjizi i njenom autoru snimaju na četiri mjesta, i to u: Zagrebu, Sarajevu, Prištini i Beogradu. Prihvatam da snosim troškove emisije i učesnika. Onaj ko se možda slobodno vrati u Beograd, njega ću posebno nagraditi.

autor: V. Koprivicaizvor: Novi magazin / Foto: prtscr YouTube

   = izvor:NM

СРБИЈА сматра да би усвајање британске резолуције о Сребреници било непотребно, штетно и изазвало би несагледиве и дуготрајне негативне последице по процес стабилизације у БиХ, али и на простору читавог Западног Балкана...

СРБИЈА сматра да би усвајање британске резолуције о Сребреници било непотребно, штетно и изазвало би несагледиве и дуготрајне негативне последице по процес стабилизације у БиХ, али и на простору читавог Западног Балкана, и зато позива чланице Савета безбедности да не гласају за овај документ!

Ово је кључна порука писма које је српски шеф дипломатије Ивица Дачић у понедељак упутио чланицама СБ, а у које су "Новости" имале увид. У обраћању министра Дачића, јасно се наглашава да се Западни Балкан суочава са новим безбедносним изазовима, ризицима и претњама, на које лидери народа региона треба заједно да пронађу нове одговоре:

- Међутим, нацрт ове резолуције, који је изразито лоше осмишљен и темпиран, прошлошћу се бави на начин који не помаже у суочавању региона са потребама садашњости и будућности и неће допринети да се процес сарадње и помирења охрабри, ојача, олакша и убрза - каже Дачић, и наглашава да о томе најбоље сведоче страсти које је у региону изазвала сама најава "подношења овакве неизбалансиране резолуције, без одговарајућих транспарентних консултација са свим заинтересованим странама".

У поруци чланицама СБ наглашава се да Србија одаје пошту свим жртвама сукоба на простору бивше СФРЈ и да је чврсто уверена да наша сећања и активности, чији је циљ да се прошлост не заборави, треба да буду искључиво у функцији помирења и промоције регионалне сарадње и добросуседства:

БЕЗ ГЛАСАЊА У САРАЈЕВУПредставнички дом Парламентарне скупштине БиХ одбио је јуче предлог посланика Социјалдемократске партије Дениса Бећировића да се изјасни о британској резолуцији о Сребреници. За предлог су гласала 22 посланика, 11 их је било против, док су четири била суздржана и без довољне ентитетске већине из РС предлог је упућен Колегијуму Дома на усаглашавање. (М. Ф.)

- Наслеђе прошлости не сме да буде препрека нашој заједничкој будућности. Управо полазећи од тога, а у вези са намером да се СБ на усвајање поднесе нацрт резолуције поводом 20. годишњице злочина у Сребреници, желим да истакнем важност свеобухватног сагледавања свих аспеката и последица њеног евентуалног усвајања по процес помирења и сарадње у региону.

У писму се подсећа да се ове године обележава и двадесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума, чији је и наша земља гарант:

- Дубоко сам уверен да оваква резолуција у актуелном моменту може нанети само штету крхком процесу помирења и негативно се одразити на напоре одговорних лидера држава у региону Западног Балкана да створе бољу заједничку будућност.

Дачић поручује да нацрт резолуције о Сребреници као да је писан са "намером да се одреде дозвољени правци јавне дебате и да се ограничи могућност даљег истраживања и утврђивања историјских чињеница, а да се укорењене и изнова подстицане предрасуде о кривцима и жртвама још једном понове":

ИЗЕТБЕГОВИЋ: НЕ ОДБИЈАМО ВУЧИЋЕВУ РУКУБошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да Бошњаци нису одбили руку помирења коју им је пружио српски премијер Александар Вучић и спреман је, каже, да истински ради на томе. Он је рекао да се позитивни помаци могу заснивати само на међусобном поштовању и уважавању. - Вучић је пружио руку помирења, али је његова влада у исто време радила на томе да, пред само обележавање сребреничког геноцида, Орић буде ухапшен и одведен у затвор у Србију - навео је Изетбеговић.

Писмо Дачића: Британци руше мир на Балкану | Политика | Novosti.rs