Translate

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 30. октобар 2012.

МАЧ И ПЕРО МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА



Као прва  у првом колу едиције Откровење речи, коју је покренуо Учитељски факултет у Врању, појавила се књига књижевних приказа Мирослава Тодоровића У сенци Дамокловог мача, која садржи 67 јединица. Поред тога она доноси и невелики предговор (Изабране критике Мирослава Тодоровића У сенци Дамокловог мача) из пера Србе Игњатовића, који је, иначе, и рецензент овог издања, као и Реч на крају, Библиографију објављених критика, фотографију (портрет) аутора и Белешку о писцу.
Прикази обухваћени овим издањем претходно су, у периоду између 1994. и 2008, били објављени у Савременику, Градини, Развитку, Бдењу, Књижевним новинама, Политици, Борби, и Народним новинама. Упоређивањем библиографије објављених критика на крају књиге с текстовима обухваћеним овим издањем, лако се утврђује да се ради о избору. Књига У сенци Дамокловог  мача Мирослава Тодоровића, дакле, представља избор из његовог опуса те врсте објављеног у назначеном периоду.
            При приређивању издања (очигледно је да га је учинио сам аутор) поштована је хронологија објављивања текстова. Тако се текстови о Стојану Богдановићу јављају на више места у књизи (на 9, 236, 240, 249, 253,  286. страни), текстови о Срби Игњатовићу на 31, 37, 89, 177, о Томиславу Мијовићу на 20, 105, 170, 216, 226, 243, о Зорану Милићу (60, 102, 158, 177) о Браниславу Драгојевићу (96, 164, 183, 194, 220, 223) о Драгињи  Урошевић  на 76, 130. и 152. страни. Уређивање књиге из максимално поштовање хронологије настанка и првобитног објављивања појединих текстова има ту предност што непосредно сведочи о континуитету интересовања аутора за поједина питања и писце и, посредно, о развоју самог творца тих текстова. Ако се изузму Мирољуб Тодоровић, Срба Игњатовић, Никола Цинцар Попоски, Данило Николић,  Добрило Ненадић, и, евентуално, Владимир Јагличић, Цера Михаиловић и Тихомир Нешић, остали писци, који су завредили интересовање Тодоровића, нису тако присутни на странама такозваних престоничких листова и часописа, па овај својеврсни летопис Мирослава Тодоровића може представљати и извор драгоцених информација о књижевности на простору југоисточне Србије, јер већина обухваћених дела стваралаца живи на том простору или се ту родио, односно завршавао школе: Мирољуб Тодоровић, Срба Игњатовић, Томислав Мијовић, Зоран Милић, Тихомир Нешић, Добривоје Јевтић, Димитрије Миленковић, Мирослав Цера Михаиловић, Звонимир Костић Палански, Зоран Вучић, Стојан Богдановић, Јездимир Здравковић, Станиша Станковић, Власта Младеновић, Драган Ристић, Драган Лакићевић, Драгољуб Симоновић, Иванка Косанић, Владимир Станковић. Остали су  из западне Србије (Бранко В. Радичевић, Добрило Ненадић, Данило Николић, Драгиња Урошевић, Владимир Јагличић, Богдан Радуловић, Миладин Ћулафић, Бранислав Драгојевић, Милутин Лујо Данојлић, Верољуб Вукашиновић...),  па, ако се има у виду да је Тодоровић рођен у Западној Србији, а да је највећи део животног века провео у Источној (Књажевцу и Нишу), намеће се закључак да  се руководио и начелом завичајности.
Избором У сенци Дамокловог мача представљена су дела тридесетак аутора са којима су и два ликовна уметника са југоистока Србије, један из Књажевца, други из Ниша: Драгослав Живковић и Ђуро Радоњић.
Друга маркантна карактеристика ових текстова је њихова конструктивност, тачније добронамерност. Тодоровић се радује појави сваке нове књиге, јер му оне  пружају прилику да стекне још једно искуство, да обогати свој емотивни и сазнајни свет јер му свака песма

Популарни постови